Nestali milioni za ukrajinsko oružje, granate nikad nisu stigle: Trag novca vodi do BiH i hrvatskog biznismena

Ukrajinsko tužilaštvo potvrdilo je zaRadio Slobodna Evropa (RSE) da hrvatski preduzetnik Matias Zubak, vlasnik jedne od kompanija uključenih u propalu nabavku, ima status osumnjičenog i da je za njim raspisana međunarodna potraga.

Ministarstvo odbrane Ukrajine naručilo je u oktobru 2022. godine od ukrajinske kompanije „Lviv Arsenal“ 100.000 minobacačkih granata, ukupne vrednosti 36,6 miliona dolara.

Novac je isplaćen unapred, ali granate nikada nisu isporučene. Pored kompanije „Lviv Arsenal“, u ugovorenom poslu učestvovale su firme iz nekoliko evropskih zemalja, među kojima slovački „Sevotech“ i zagrebački „WDG Promet“.

Zagrebačka kompanija u međuvremenu se našla i u fokusu pravosudnih organa u Bosni i Hercegovini zbog kupovine fabrike eksploziva Vitezit u srednjoj Bosni. U dokumentima ukrajinskog pravosuđa navodi se da je fabrika kupljena novcem koji je prvobitno bio namenjen nabavci oružja za Ukrajinu.

Kancelarija glavnog tužioca Ukrajine potvrdila je za RSE da Glavno istražno odeljenje Nacionalne policije Ukrajine, pod nadzorom tužilaštva, vodi istragu u kojoj Zubak ima status osumnjičenog.

Njegovo ime ranije se nalazilo u evidenciji ukrajinskog Ministarstva unutrašnjih poslova među osobama koje se skrivaju od istražnih organa, dok je ukrajinsko tužilaštvo sada potvrdilo da je proglašen međunarodno traženom osobom.

Istraga je, kako su naveli iz tužilaštva, obustavljena nakon što je Zubak proglašen međunarodno traženim, a prema ukrajinskom zakonu može biti nastavljena kada bude utvrđeno gde se nalazi.

Međunarodna potraga može se sprovoditi preko Interpola, ali i drugim mehanizmima međunarodne policijske saradnje. Zubakovo ime trenutno se ne nalazi u javno dostupnoj Interpolovoj bazi crvenih poternica, a RSE od te organizacije nije uspeo da dobije potvrdu da li je za njim raspisana međunarodna policijska potraga.

Optužnice u BiH

Tri godine nakon što je Vitezit 2019. godine otišao u stečaj, njegov najperspektivniji pogon za proizvodnju nitroglicerina i plastičnog eksploziva prodat je zagrebačkoj kompaniji „WDG Promet“ za oko 5,5 miliona evra.

Stečaj i prodaju pratili su brojni prigovori i krivične prijave poverilaca, a slučaj je na kraju doveo do podizanja optužnice zbog navodno nezakonite prodaje protiv četiri osobe, među kojima je i stečajna upravnica Behrija Huseinbegović.

Prodajom imovine Vitezita bavi se Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, organizovanog i međukantonalnog kriminala Tužilaštva Federacije BiH, iz kojeg je za RSE potvrđeno da Matias Zubak trenutno ima status osumnjičenog.

Zubakovo ime pominje se i u delu optužnice u kojem Tužilaštvo Federacije BiH tvrdi da je Vitezit kupljen novcem namenjenim nabavci ukrajinskog naoružanja.

Prema optužnici, za kupovinu fabrike u srednjoj Bosni potrošeno je ukupno 10,8 miliona konvertibilnih maraka. Taj novac je trenutno blokiran na bankovnom računu odlukom Vrhovnog suda Federacije BiH.

Trag novca vodi i do Češke

Novac namenjen ukrajinskom naoružanju preko slovačke kompanije „Sevotech“ uplaćivan je zagrebačkom „WDG Prometu“ na račun u češkoj štedionici „Podnikatelská družstevní záložna“ (PDZ).

Prema dokumentima Visokog antikorupcijskog suda Ukrajine, „Sevotech“ je u decembru 2022. godine uplatio „WDG Prometu“ ukupno 11,34 miliona evra. Od tog iznosa, zagrebačka kompanija je 5,52 miliona evra uplatila za kupovinu Vitezita.

Deo novca prebačen je kompanijama u Bugarskoj i Sloveniji, deo na račune „WDG Prometa“ u Hrvatskoj, dok je ostatak podizan u gotovini sa računa kompanije u češkoj štedionici.

Iz „WDG Prometa“ ranije su tvrdili da im je novac sa računa u Češkoj ukraden, odnosno da je falsifikovanjem potpisa prebačen na račune drugih osoba i organizacija. Negirali su i tvrdnje da je tim novcem kupljen Vitezit.

Iz češke štedionice PDZ ranije su, međutim, za RSE naveli da je podizanje novca sa računa „WDG Prometa“ prijavljeno češkim institucijama kao sumnjiva transakcija, kao i da je ukrajinski novac iskorišćen za kupovinu fabrike u srednjoj Bosni.

Slučajem se bave i češki pravosudni organi, koji su prošle godine od institucija u BiH zatražili dokumentaciju iz stečajnog postupka Vitezita. Traženi su, između ostalog, dokumenti koji se odnose na prodaju imovine, uplatu akontacije i kupoprodajne cene.

Iz Vrhovnog državnog tužilaštva u Pragu naveli su za RSE da se krivični postupak nalazi u fazi istrage koja se, u skladu sa češkim Zakonom o krivičnom postupku, vodi bez prisustva javnosti, zbog čega trenutno ne mogu da iznose detalje.

Zubak nije odgovorio na pitanja RSE o postupcima koji se protiv njega vode u Ukrajini, Češkoj i BiH, niti o tome da li će se odazvati pozivima pravosudnih institucija.

On je u oktobru prošle godine u medijskom nastupu naveo da nije dobio nikakav dokument iz BiH. Potvrdio je da se nalazi na ukrajinskoj poternici, ali je rekao da je u Zagrebu dao iskaz u svojstvu svedoka i da i dalje „posluje sa Ukrajinom“.

Prema informacijama koje su tokom prošle godine objavili hrvatski mediji, Zubak je na zahtev Ukrajine ranije saslušan pred Županijskim sudom u Zagrebu. RSE je od tog suda zatražio potvrdu, ali odgovor do objavljivanja teksta nije stigao.

Šta se danas dešava sa Vitezitom?

Ruševine, otpad i prazne hale danas su slika nekadašnjeg Vitezita i svedoče o višegodišnjoj devastaciji i propadanju bivšeg industrijskog giganta u srednjoj Bosni.

Fabrika raketnog baruta i eksploziva, udaljena nekoliko kilometara od Viteza, nekada je zapošljavala hiljade ljudi, dok se danas nalazi u središtu policijskih i tužilačkih istraga.

Vlada Federacije BiH, kao većinski vlasnik Vitezita, po čijoj odluci je kompanija i otišla u stečaj, retko se javno oglašavala o problemima koji su usledili nakon prodaje fabrike, sve do policijske akcije, pretresa i hapšenja u oktobru prošle godine.