Foto: Viktor Antonyuk / Sputnik / Profimedia, EPA/EFE

Evropa je upotrebila arsenal ekonomskih sankcija bez presedana protiv Moskve u pokušaju da oslabi rusku ekonomiju i primora Vladimira Putina da odustane od rata u Ukrajini. Kako zabrane izvoza budu stupale na snagu narednih meseci, Rusija će početi da žudi za "zabranjenom robom" koja je neophodna za njenu vojnu i domaću ekonomiju. Kremlj će takođe želeti da svoj ratni kovčeg dopuni profitom od prodaje sankcionisanih proizvoda - od uglja i nafte do kavijara - voljnim kupcima u inostranstvu. To znači da će Moskva pre ili kasnije, tražiti način da izbegne sankcije.

„U mojoj zemlji verujemo da sve treba da bude ‘vodootporno’ kako ne bi bilo moguće da se bilo šta prokrijumčari. Ali mi smo realisti i znamo da ako postoje sankcije, onda uvek ima ljudi koji žele da iz zaobiđu… Nije moguće popraviti apsolutno sve“, rekao je za Politiko visoki diplomata EU čije ime nije objavljeno. 

Šta će Rusija hteti?

Otkako je Rusija anektirala Krim 2014. godine, što je izazvalo prvi talas sankcija, Moskva je radila na jačanju svoje samodovoljnosti, ali to nije bilo moguće u nekim oblastima. Lakše je proizvoditi sopstveni sir nego mikročipove, na primer.

To znači da će Rusiji biti potrebna zapadna tehnologija i mašinerija. Ovi predmeti su od vitalnog značaja za vojnu i civilnu upotrebu, kao i za održavanje izvoza nafte i gasa u zemlje poput Indije.

„Rusiji su očajnički potrebni čipovi, poluprovodničke komponente i nekoliko ključnih kritičnih sirovina poput litijuma, da bi nastavila proizvodnju sistema naoružanja i električnih akumulatora potrebnih za vojnu upotrebu“, rekao je bivši ukrajinski trgovinski zvaničnik.

„Bez ovih zaliha, ruska vojna industrija će biti osakaćena“, dodao je.

Gde će to Rusija dobiti?

Moskva će verovatno pokušati da uveze „zabranjenu“ robu novim trgovačkim putevima, koristeći metode da izbegne zapadnu kontrolu. Lista zemalja koje se vide kao potencijalne slabe tačke za sprovođenje sankcija je raznolika i ruski predsednik Vladimir Putin će naći voljne partnere u Evropi, ali i šire.

Foto:Kommersant Photo Agency / ddp USA / Profimedia; PATRICK PLEUL / AFP / Profimedia

„Turska i Ujedinjeni Arapski Emirati su ključni u tom pogledu“, rekao je bivši visoki zvaničnik za sankcije u američkom ministarstvu finansija.

Turska, koja ima koristi od privilegovanog pristupa tržištu EU preko carinske unije, nije usklađena sa sankcijama EU na način na koji su Švajcarska i Norveška, koje takođe nisu članice bloka. Zatim tu su i ruski susedi u Evroazijskoj ekonomskoj uniji – Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgistan.

Bivši zvaničnici zapadnih obaveštajnih službi rekli su za Politiko da bi moglo da dođe do povećavanja redovne trgovine u tim oblastima.

Slabe karike u Evropi

Moskva bi takođe mogla da traži najlakšu kontrolu izvoza širom EU.

Na primer Italija, gde je bilo mnogo slučajeva da je zabranjena roba skoro otpremljena u Rusiju nakon sankcija 2014. godine uvedenih zbog aneksije Krima. Brodovi koji imaju veze sa Nemačkom, Italijom, Grčkom i Bugarskom, takođe su pristajali u sankcionisane luke na Krimu.

Foto:Sergii Kharchenko/NurPhoto / Shutterstock Editorial ;Ilya Pitalev / SputnikProfimedia;

Zemlje EU istorijski nisu bile tako oštre po pitanju izbegavanja sankcija.

Na primer, nakon što je Simens isporučio gasne turbine u Rusiju 2015. i 2016. godine, koje su završile na Krimu, tužioci su navodno istražili neke zaposlene u Simensu, ali nije bilo javnih izveštaja o zaključcima istrage.

Krijumčari na morima

Sankcije takođe imaju za cilj da smanje evropsko tržište za ruski izvoz. Moskva će morati da nastavi da izvozi robu poput nafte, uglja, minerala i žitarica da bi finansirala invaziju na Ukrajinu.

Eksperti upozoravaju da bi Putin mogao da pronađe lukave načine da nastavi da prodaje benzin ili drugu sankcionisanu robu poput uglja, EU bloku.

Zemlje EU su se 3. juna složile da blokiraju isporuke ruske nafte u EU do kraja ove godine, što znači da otkucava sat za Rusiju da rekonstruiše svoj izvoz nafte.

PROČITAJTE JOŠ:

Jedan uobičajeni trik je korišćenje transfera sa broda na brod, gde na primer, ruski brod u međunarodnim vodama istovaruje naftu u drugi tanker, koji zatim pristaje u luci u EU i označava se da nafta dolazi iz zemlje koja nije pod sankcijama. Još jedna varka uključuje brodove koji isključuju svoje uređaje za praćenje lokacije kako bi sakrili svoje aktivnosti. Od invazije na Ukrajinu došlo je do naglog povećavanja te prakse, koja je legalna, od strane ruskih tankera.

Istorijski gledano, sprovođenje sankcija EU bilo je mnogo slabije nego u SAD, ali u martu Evropska komisija je pokrenula onlajn portal za uzbunjivanje kako bi podskla ljude da prijave sumnjiva kršenja pravila.

Zločin i kazna

Blok je takođe postavio planove da kršenje sankcija Rusiji učini zločinom, kako bi olakšao vladama EU da zaplene imovinu kompanija i pojedinaca koji izbegavaju pravila. U toku je i nova inicijativa za koordinaciju carinskih režima u celom bloku nazvana „Operacija Oskar“.

Cilj je da se udruži rad Europola, Fronteksa i Eurodžasta, ali će na kraju njihov uspeh zavisiti od napora ograna za sprovođenje zakona pojedinih zemalja.

Stručnjaci ukazuju na Mađarsku, Bugarsku, ali i zemlje Balkana koje nisu deo EU – uključujući i Srbiju koja je naklonjena Rusiji – kao potencijalne slabe karike kada je pitanju sprovođenje pravila, navodi Politiko.

Uprkos obnovljenim naporima da se suzbije krijumčarenje, velike su šanse da će naći vlade, kompanije i pojedinci koji će Putinu dati upravo ono što želi.

BONUS VIDEO: Putin se uporedio sa Petrom Velikim i uputio jezivu pretnju

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Pratite nas na Google News

Komentari

Svi komentari (0)