1
Dinastije poput Rokfelera, Rotšilda, Herstovih i Vanderbiltovih simbol su moći i bogatstva koje su gradile generacije. Njihovi osnivači postavili su temelje imperija koje su oblikovale ekonomiju, umetnost i društvo. Ali kako su potomci ovih porodica prošli u modernom vremenu? Da li su zadržali svoj status, bogatstvo i uticaj, ili su, poput mnogih drugih, izgubili sve što su njihovi preci stvarali? U nastavku otkrivamo kako se sudbine najpoznatijih svetskih dinastija menjaju kroz vekove.
Medijski mogul Vilijam Randolf Herst, inspiracija za film Građanin Kejn, bio je vlasnik 28 velikih novina i 18 magazina na vrhuncu svoje karijere. Nasledio je ogromno bogatstvo od oca, Džordža Hersta, rudarskog magnata i političara, jednog od prvih američkih tajkuna.
PROČITAJTE JOŠ:
Uprkos svojoj sklonosti ka ekstravagantnom trošenju, Vilijam Randolf Herst je 1951. godine, kada je preminuo, imao bogatstvo ekvivalentno današnjim 2,4 milijarde dolara.
Za razliku od mnogih drugih dinastija koje su rasipale svoje bogatstvo, Herstovi su uspeli da zadrže i uvećaju porodični biznis. Danas se procenjuje da su potomci Herstovih, kojih ima oko 67, vredni 22,4 milijarde dolara, što ih čini 14. najbogatijom porodicom u Americi prema Forbsu.
Vilijam Randolf Herst III, unuk osnivača dinastije, predsedava porodičnom kompanijom Herst Corporation i vodi njihovu humanitarnu fondaciju. Njegova imovina je procenjena na 2,3 milijarde dolara, iako ta cifra nije ažurirana poslednjih godina.
Među poznatim članovima porodice su i Pati Herst, čuvena unuka Vilijama Randolfa Hersta, koja je 1974. godine bila kidnapovana i postala žrtva Stokholmskog sindroma, te čak učestvovala u pljačkama banaka sa svojim otmičarima. Danas je Pati filantropkinja i njeno bogatstvo se procenjuje na 50 miliona dolara. Njena ćerka Lidija Herst, model i glumica, poseduje bogatstvo od oko 100 miliona dolara, a udata je za glumca Krisa Hardvika.
Džon D. Rokfeler i njegov brat Vilijam osnovali su kompaniju Standard Oil 1870. godine i do 1880-ih postali najbogatiji ljudi u SAD. Džon D. Rokfeler je 1916. godine postao prvi američki milijarder, a po nekim procenama njegovo bogatstvo bi danas vredelo čak 400 milijardi dolara.
Kao pionir moderne filantropije, Rokfeler je većinu svog bogatstva donirao za dobrobit društva.
Porodično bogatstvo danas iznosi oko 10,3 milijarde dolara, prema Forbsu, ali je ova cifra verovatno konzervativna. Porodične fondacije kontrolišu stotine miliona dolara koji se koriste za umetničke, ekološke i humanitarne projekte.
Najpoznatiji član porodice poslednjih godina bio je Dejvid Rokfeler, koji je preminuo 2017. u 101. godini. Njegovo bogatstvo je tada procenjeno na 3,3 milijarde dolara, a testamentom je izdvojio 700 miliona dolara za humanitarne svrhe.
Među današnjim naslednicima su Dejvid Rokfeler Mlađi, zadužen za porodične fondove, i dizajnerka Ariana Rokfeler, čije se bogatstvo procenjuje na preko milijardu dolara.
Majer Amšel Rotšild, osnivač ove dinastije, postavio je temelje međunarodnog bankarstva. Njegovi sinovi su proširili porodični biznis u Francusku, Englesku, Italiju i Austriju, čineći Rotšilde najbogatijom porodicom na svetu tokom 19. veka.
Danas je porodično bogatstvo rasuto među brojnim naslednicima, a teorije zavere često preuveličavaju njihov uticaj i moć. Najbogatiji članovi porodice uključuju Benžamina de Rotšilda, koji je preminuo 2021. godine sa imovinom od 1,3 milijarde dolara, i Džejkoba Rotšilda, čije je bogatstvo pre smrti ove godine procenjeno na milijardu dolara.
Jedan od istaknutih članova porodice danas je Dejvid Majer de Rotšild, avanturista i producent, čija imovina prema nekim izvorima iznosi 10 milijardi dolara.
Porodica Geti stekla je bogatstvo u naftnoj industriji. Dž. Pol Geti je 1950-ih bio najbogatiji čovek na svetu, ali i poznat po svojoj škrtoj prirodi, što se pokazalo kada je odbio da plati otkup za svog kidnapovanog unuka Džona Pola Getija Trećeg.
Džon Pol Geti Treći je imao 16 godina kada je 1973. kidnapovan u Rimu. Na kraju je stari milijarder ipak popustio, pa je porodica pregovarala sa kidnaperima i platila im 2,2 miliona dolara. Tinejdžer je pušten na slobodu pet meseci nakon otmice, u toku koje su mu i odsekli uvo i poslali njegovoj majci. Devet godina kasnije on se predozirao metadonom i valijumom, nakon čega je ostao zauvek paralizovan. Džon Pol Treći je preminuo 2011. godine kada je imao 54.
Veći deo bogatstva Dž. Pola Getija preusmeren je u J. Paul Getty Trust, koji danas upravlja najbogatijom umetničkom institucijom na svetu.
Gordon Geti, Dž. Polov sin, ostaje najbogatiji član porodice sa imovinom od 2,1 milijardu dolara. Porodica i dalje uživa u svom bogatstvu, a Mark Geti, osnivač Getty Images, i glumac Baltazar Geti spadaju među istaknute naslednike.
Kornelijus Vanderbilt, simbol zlatnog doba Amerike, stekao je ogromno bogatstvo u železnici i brodarstvu. Međutim, njegovi naslednici su do sredine 20. veka gotovo u potpunosti rasuli porodično bogatstvo.
Porodično imanje Biltmor u Severnoj Karolini ostalo je u vlasništvu porodice, a pojedini naslednici, poput Glorije Vanderbilt i njenog sina Andersona Kupera, uspeli su da održe deo bogatstva. Anderson Kuper, poznati CNN novinar, danas ima neto vrednost od 50 miliona dolara.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare