Koridor Lačin, kojim se hrana i lekovi dopremaju do Jermena koji žive u spornom regionu Nagorno-Karabah već neko vreme je blokran. Oni sada strahuju od gladi i novog obnavljanja sukoba sa susednim Azerbejdžanom, čije su trupe navodno postavile borbene položaje. Ovaj put je bio jedina ruta u ili iz otcepljene regije, ali je sada na udaru zbog činjenice da su velike sile sada fokusirane na rat u Ukrajini, a pre svega se to odnosi na Rusiju koja je saveznik Jermenije i Tursku koja podržava Azerbejdžan.
Proteklih mesec dana zatvoren je takozvani koridor Lačin koji povezuje Nagorno-Karabah sa Jermenijom, ostavljajući čak 100.000 ljudi koji tamo žive pod efektivnom blokadom, a zalihe hrane, lekova i drugih osnovnih potrepština su pri kraju.
„Tokom poslednja dva dana jedva sam uspeo da nađem nešto za jelo u prodavnicama“, rekao je Marut Vanjan, 39-godišnji bloger koji živi u glavnom gradu regiona Stepanakertu.
„Prvo je nestalo povrće i sveže voće. Sada je na policama ostao samo alkohol i ništa više. Ujutro stiže malo mleka i jogurta sa lokalnih farmi, ali to ide veoma brzo“, rekao je on za Politiko.
Europe watches on as humanitarian crisis unfolds in Nagorno-Karabakh – won’t act because now using Baku oil and gas to replace Russian supply POLITICO https://t.co/p8U3Nxpsn3
— Jennifer Griffin (@JenGriffinFNC) January 10, 2023
„Na mreži, sve o čemu pričaju je gde kupiti lekove ili vreću krompira. Na selu ljudi imaju krave i kokoške — ali polovina stanovništva živi u glavnom gradu, a ovde su stvari veoma teške“, prenosi Politiko.
Post-sovjetski sukob
Ovo nije prvi sukob koji se odigrao oko Nagorno-Karabaha, regiona na Južnom Kavkazu koji je dugo bio centar stničkog i teritorijalnog spora između Jermenije i Azerbejdžana.
Tokom 1990-ih, kada se SSSR raspao, jermenske snage su krenule da preuzmu kontrolu nad oblastima naseljenim etničkim Jermenima u susednoj sovjetskoj republici, vodeći krvave bitke sa azerbejdžanskim trupama oko zemlje koju obe strane smatraju tlom svojih predaka.
Sve se to promenilo 2020. godine, kada su azerbejdžanski tenkovi i vojnici krenuli preko granice posute minama, oduzimajući delove teritorije i ostavljajući tamošnjimJermenima kontrolu samo nad Stepanakertom, zajedno sa nekim okolnim gradovima i selima.
Podstaknute ogromnim prihodima od nafte i gasa i snabdevene naprednim hardverom od svog saveznika Turske, snage u glavnom gradu Azerbejdžana Bakuu brzo su nadvladale loše opremljene regrute Jermenije, koju podržava Rusija.
Prekid vatre uz posredovanje Kremlja doveo je do toga da je 1.500 ruskih mirovnjaka raspoređeno da deluju kao tampon i nadgledaju koridor Lačin, koji je sada vitalna linija spasa za Karabaške Jermene, okružene sa obe strane pozicijama koje drže Azerbejdžanci.
Ali sada se čini da ruske mirovne snage nisu u stanju ili ne žele da drže koridor otvorenim. Grupa samoproglašenih azerbejdžanskih demonstranata za zaštitu životne sredine, većina bez očiglednog eko-aktivizma, progurala se pored žičane ograde i postavila kamp na autoputu dok je moskovski vojni kontingent posmatrao situaciju.
Prema Tomu de Valu, starijem saradniku u Carnegi Evropa i autoru nekoliko knjiga o sukobu, demonstrante je „očigledno tamo poslala vlada u Bakuu“, upoređujući ih sa „malim zelenim ljudima“ koje je Rusija poslala da okupira Krim 2014. sve vreme negirajući da je napala tu teritoriju.
Oprečne tvrdnje
Azerbejdžan tvrdi da protesti ne ometaju korišćenje puta, a zvaničnici tvrde da je priča o blokadi „lažna vest“. Portparoli vlade i državni mediji različito su tvrdili da je koridor u Lačinu otvoren za saobraćaj, da su ga zatvorili Rusi ili da ga blokiraju sami Jermeni iz Karabaha.
Istovremeno, oni optužuju jermensku stranu da transportuje zlato iz ilegalnih rudnika koji zagađuju životnu sredinu u Nagorno-Karabahu preko autoputa za izvoz, kao i da ga koristi za unošenje vojne opreme kao što su nagazne mine.
„Bićemo ovde onoliko dugo koliko je potrebno dok se naši zahtevi ne ispune“, rekao je Adnan Husejn, jedan od učesnika eko-protesta koji je blokirao koridor. On je insistirao da se njegova grupa pomera za ruske mirovne snage i humanitarnu pomoć koju pruža Crveni krst.
Zvaničnici u Stepanakertu, međutim, ističu da je u Nagorno-Karabah iz Jermenije svakodnevno stizalo 400 tona hrane i lekova. „Nerazumno je misliti da jedan ili dva automobila mogu da reše problem humanitarne krize“, navodi se.
Ono što je jasno sa terena na kontrolnom punktu Teg u Jermeniji jeste da većina zaliha jednostavno ne prolazi, a jermensko ministarstvo spoljnih poslova upozorava da je rizik od gladi u slabo naseljenom planinskom regionu sada „opipljiv“.
Kako se humanitarna situacija ubrzano pogoršava, grupa od više od deset nevladinih organizacija, uključujući Genocide Watch, objavila je upozorenje da su svi uslovi za etničko čišćenje sada na snazi.
„Sadašnja blokada je osmišljena da, prema rečima Konvencije o genocidu, namerno izazove takve uslove života koji će dovesti do kraja nacionalne, etničke, rasne ili verske grupe u celini ili delimično“, navodi se u saopštenju grupe.
Globalni igrači koriste vakum moći
Pošto je Rusija zaokupljena ratom u Ukrajini, drugi globalni igrači upadaju u vakuum moći.
Turska je ponudila punu podršku svom savezniku, Azerbejdžanu, a u međuvremenu, Iran je podržao svog bliskog partnera Jermeniju i strahuje od bilo kakve promene u svom neposrednom susedstvu.
U poslednjim danima 2022. godine, Savet bezbednosti UN je navodno razmatrao zajedničku izjavu o krizi, a stalna članica Francuska se zalagala za osudu Azerbejdžana. Izjave Jermenije i Azerbejdžana od tada su implicirale da je Rusija, još jedna od pet stalnih članica, efektivno blokirala taj potez.
PROČITAJTE JOŠ:
Političari u jermenskoj prestonici Jerevanu kritikovali su ono što vide kao neaktivnost Moskve, jer je jermenski premijer Nikol Pašinjan optužio ruske trupe stacionirane u toj oblasti da „postaju nemi svedok depopulacije regiona Nagorno-Karabaha“. Jermenija poziva na multinacionalne mirovne snage ili misiju za utvrđivanje činjenica u očiglednom prezir prema Kremlju, koji vidi i Južni Kavkaz unutar svoje sfere uticaja.
U izjavi za Politiko, portparol jermenskog ministarstva spoljnih poslova Vahan Hunanian napisao je da je potreban „konkretan pritisak“ na Azerbejdžan od strane međunarodnih partnera.
Baku je, međutim, dosledno odbijao izglede za intervenciju ili uticaj iz inostranstva.
„Teritorije Azerbejdžana su pod vojnom okupacijom Jermenije skoro 30 godina“, rekao je Ajkan Hadžizade, portparol Ministarstva spoljnih poslova zemlje.
„Tokom ovog perioda, Azerbejdžan je pozivao međunarodne organizacije da pošalju misije za utvrđivanje činjenica na ove teritorije. Jermenija se tome uporno protivila“, rekao je on.
On je dodao da će svakoj međunarodnoj organizaciji koja deluje unutar Azerbejdžana biti potrebna saglasnost Bakua i da „poštuje njegov suverenitet i teritorijalni integritet“.
BONUS VIDEO: Rusi raketirali Kijev u novogodišnjoj noći – pogođen hotel u centru grada
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar