3
Ruska enklava u Litvaniji - Kalinjingrad ponovo se našla u središtu svetske pažnje nakon što je vojska Kremlja poslala tri borbena aviona MiG-31, koji su naoružani hipersoničnim raketama Kinžal, na aerodrom Čakalovsk upravo u Kalinjingradskoj oblasti. Gotovo od početka rata u Ukrajini, tenzije su registrovane i na relaciji Rusija-Litvanija, a u centru tog sukoba nalazi se enklava koja preti da izazove novi rat.
Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da tri borbena avona počinju celodnevna dežurstva kod Kalinjingrada od 19. avgusta.
Litvanija, ali i čelnici NATO saveza zabrinuti su zbog odluke Rusije, obzirom da su avioni naoružani raketama Kinžal, a Rusija se ranije nije libila da ih iskoristi.
Ipak, ovo nije prvi put da ruski migovi obleću nad Kalinjingradom, a stanovništvo te enklave zabeležilo je snimke sletanja aviona na aerodrom Čakalovska.
Posebnu zabrinutost izaziva pominjanje rakete Kinžal, što u prevodu znači bodež.
Rusija je do sada da je dva puta iskoristila svoju najnoviju hipersoničnu raketu Kinžal u Ukrajini, potvrdili su zvaničnici Kremlja. Prema njihovim tvrdnjama, jedna je uništila skladište goriva u blizini Nikolajeva, a druga podzemno skladište raketa i municije na zapadu Ukrajine.
Korišćenje hipersoničnih raketa označilo je novu eru upotrebe oružja nove generacije. Zapadni analitičari upozoravaju da je ovo prvi put da su ovakve rakete korišćene u borbi, što označava prekretnicu aktuelnog rata u Ukrajini.
Kinžaj može da leti do 10 puta većom brzinom od zvuka i da manevriše usred leta, što otežava praćenje i presretanje sistema protivvazdušne odbrane.
Rakete se mogu koristiti za isporuku konvencionalnih bojevih glava većim brzinama i preciznije od drugih, ali se mogu koristiti i za isporuku nuklearnog oružja. Nekoliko zemalja radi na razvijanju ove tehnologije, uključujući Kinu i Sjedinjene Američke Države.
Osim Kinžala, Rusija raspolaže hipersoničnim raketama Avangard i Cirkon. Ova prva navodno dostiže brzine od čak 33.000 kilometara na sat i ima domet do šest hiljada kilometara.
Sporna trgovinska ograničenja
Litvanija je nedavno proširila ograničenja na trgovinu enklavi Kalinjingrad preko svoje teritorije, u skladu sa sankcijama Evropske unije protiv Moskve. Na popisu zabranjene robe sada se nalaze i cement, drvo, alkohol i industrijske hemikalije napravljena na bazi alkohola, saopštio je portparol tamošnje carine.
Trgovinska ograničenja su pooštrena jer se vlade, tržišta i kompanije brinu da bi Rusija mogla da produži zatvaranje najvećeg gasovoda Severni tok 1, kojim ruski gas stiže u Nemačku, na duđe od 10 dana koliko je bilo predviđeno za radove na njegovom održavanju.
Jedno od rešenja koje se ranije spominjalo je da se promet između Rusije i Kalinjingrada ne smatra međunarodnom trgovinom jer je reč o ruskoj teritoriji i da se na osnovu toga izuzme iz sankcija, ali tada roba ne bi smela da se izvozi, već da se koristi isključivo u enklavi.
Transport uglja biće zabranjen u avgustu, a naftnih proizvoda u decembru. Guverner Kalinjingrada Anton Alikanov smatra da bi 40 do 50 odsto robe koja se trasnportuje kroz enklavu mogla da bude podložna zabrani Litvanije.
Nedugo nakon što je saopštena odluka Litvanije o trgovinskoj blokadi Kalinjingrada, stigao je i odgovor Moskve. U slučaju da se blokada nastavi, Rusija može da preduzme „oštre mere“, poručuju iz Kremlja.
Ruski predsednik Vladimir Putin i njegov beloruski kolega Aleksandar Lukašenko rade na određivanju zajedničkih mera koje će biti upućene Litvaniji.
Dvojica lidera razgovarala su telefonom, kada je zaključeno da su „nelegalne sankcije Litvanije“ jedan od prioriteta na istoku.
Osim granice sa Kalinjingradom Litvanija nema drugu granicu sa Rusijom. Ona, međutim, ima granicu dugu 680 kilometara sa Belorusijom – glavnom saveznicom Kremlja.
POGLEDAJTE JOŠ:
Kalinjingrad se već nalazi u centru spora Rusije i Litvanije. Pretnje koje se sve češće čuju iz Kremlja kada je reč o Kalinjingradu pokazuju koliko je zapravo ova enklava značajna za Rusiju, naročito od početka rata u Ukrajini.
Kalinjingrad je smešten između Litvanije na severu i istoku i Poljske na jugu. Iako nije teritorijalno spojen sa Rusijom, predstavlja sedište ruske flote u Baltičkom moru.
Enkalava u kojoj živi oko milion ljudi u eri SSSR-a bila je deo zajedničke države, ali je posle raspada saveza izgubila kopnenu vezu sa Rusijom.
Od velikog značaja je za Rusiju zbog svog strateškog položaja, činjenice da je centar flote na Baltiku, ali i istorijske povezaanosti sa SSSR-om.
Vojni analitičari upozoravaju da bi upravo Kalinjingrad mogao da bude platforma sa koje bi Rusija odgovorila na eventualnu intervenciju NATO saveza na istoku
BONUS VIDEO Ruski kamioni u nuklearnoj elektrani u Zaporožju
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
