"Putin mora biti poražen u Ukrajini, to je jedini put do mira u Evropi"

On je rekao da agresija Rusije na Ukrajinu predstavlja rat Putina protiv Zapada na teritoriji Ukrajine.„On (Putin) odlučuje i dok je takav neototalitarni režim u Rusiji, ne samo da Ukrajina više nikada neće imati mira, već je to stalna i sve veća pretnja za Evropsku uniju i Zapad. Putin mora biti poražen u Ukrajini i to je jedini put do trajnog mira u Evropi“, kazao je Varga u intervjuu agenciji MINA.Varga je magistrirao međunarodno novinarstvo u Lavovu (Ukrajina) i doktorirao na savremenim političkim sistemima na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. On je stručnjak za istočne i jugoistočne evropske narode i njihove međunarodne odnose.Dugo godina je živeo u Ukrajini gde je radio kao novinar. U novinarstvu i istraživanjima bavi se uglavnom međunarodnim temama, regionom republika bivše Jugoslavije i bivšeg Sovjetskog Saveza, prenose Vijesti.me.

Varga smatra da je Putin inspirisan Staljinom, koji je stigao do Berlina i doneo Rusiji ogroman ratni plen i faktičko prošrenje carstva.„Zato, kao što je SSSR poražen u Avganistanu krajem 80-tih morao da napusti tu državu, tako Rusija treba da napusti Ukrajinu i vrati se u svoje granice. Svi mirovni sporazumi ispod toga su samo privremena rešenja i priprema za novi sukob“, upozorio je Varga.Prema njegovim rečima, ako Putin bude uklonjen sa vlasti, veće su šanse da jedan takav trajniji mir nastupi ranije, makar se pregovori o njegovom uspostavljanju i tranziciji godinama odužili.Varga je kazao da je Ukrajina u ratu, koji traje više od mesec, pružila ogroman otpor ruskom agresoru, da njena vojska ne samo da se lavovski brani, već nastupa u kontra napad i potiskuje neprijatelja.„Rusija izjavljuje da je odustala od severnog smera napada na Kijev, mada u to ne treba verovati i ne treba se brzo radovati. Putin igra ratnu igru iznenađenja“, smatra Varga.On je rekao da, ukoliko je cilj Rusije bio blitzkrig osvajanje prestonice Kijeva i prisiljavanje ukrajinskih vlasti na brzu kapitulaciju, o čemu svedoči priroda početka agresije, onda je propao odmah drugog dana rata.„Ne samo da je bila loša procena ruskih stratega o ukrajinskim odbrambenim potencijalima, već i o vlastitim mogućnostima“, naveo je Varga.

On je kazao da je Rusija nakon nekoliko dana, prešla navodno na plan “B”, a to je raketiranje infrastrukture po skoro celoj teritoriji Ukrajine i zauzimanje većih gradova duž granice sa Rusijom i na jugu, teritorija koje izlaze na Crno more.Varga je ocenio da je cilj te faze bio okupacija velikih gradova poput Černigova, Harkova, Sumija, Marijupolja, Hersona.On je rekao da je međutim, Rusija od početka agresije pretrpela ogromne gubitke u ljudstvu i oružanim kapacitetima.„Ruske žrtve prelaze 15 hiljada vojnika, više od 130 aviona, isto toliko helikoptera i preko 600 tenkova. Ruski vojnici su demotivisani, uplašeni. To su velikim delom mladi regruti kojima je u startu rečeno da idu na vojnu vežbu“, naveo je Varga.Oni su, kako je kazao, pri prvim ukrajinskim zasedama i napadima turskih dronova napuštali tenkove i oklopna vozila i bežali u pravcu Rusije ili se predavali u zarobljeništvo.Varga je rekao da ni u ovom drugom planu Rusija nije postigla rezultate, jer i u gradovima koje je skoro zauzela nije uspela da formira svoju vlast, kao na primer u Harkovu.„Već je goloruki narod sa ukrajinskim zastavama neshvatljivo hrabro izlazio na mirne proteste pred tenkove i dobro naoružane ruske vojnike, pevajući himnu Ukrajne i tražeći od okupatorske vojske da se vrati kući“, istakao je Varga.

On je rekao da je treća faza agresije Rusije, ruiniranja civilnih meta, zgrada u kojima ginu ljudi, želeći tako zastrašiti Ukrajice i oterati ih izbeglištvo.„Sada se u četvrtoj fazi agresorska ruska vojska fokusira na istok, kao bi zauzela što veće teritorije u Donbasu i eventualno spojila te separatističke teritorije sa anektiranim Krimom, u čemu joj je najveća prepreka Mariuoplj koga iznutra kontolišu ukrajinske snage“, naveo je Varga.On je ocenio da ova faza rata može biti pravi izazov za ukrajinsku armiju jer je to direktan dvostrani sukob, a Putin ne štedi ni ljudstvo, ni tehniku. Varga smatra da po razaranju i žrtvama civila ove borbe podsećanju na rat u bivšoj Jugoslavij, agresiju na Hrvatsku, BiH i Kosovo samo što su žrtve brojčano veće.Prema njegovim rečima, Rusija ne može u potpunosti da okupira i tako drži Ukrajinu.Govoreći o pregovorima između Ukrajine i Rusije Varga je rekao da oni traju, i da je to nešto uobičajeno u ratu, kao i da se čuli iz Istanbula na šta je spremna Ukrajina da bi se potpisao mirovni sporazum.On je kazao da za sada Ukrajina pristaje na neutralitet i odsustvo stranog vojnog faktora i strateškog naoružanja na ukrajinskoj teritoriji, ali da je na to Kijev pristajao i pre ruske agresije.„Postoji generalno neslaganje obe strane oko priznavanja aneksije Krima i nezavisnosti Donbasa i ti stavovi izgledaju nepremostivo“, naveo je Varga. On je dodao da Rusija više ne pominje „demilitarizaciju“ i „denacifikaciju“ Ukrajine, kao poliitčko-demagoške razloge pokretanja agresije.Varga smatra da se, s obzirom na to da Rusija nije postigla ni jedan značajniji vojni cilj, mirovni pregovori mogu pokazati kao farsa i kupovanje vremena za rusku vojsku, kojoj zbog gubitaka treba pregrupisavanje i oporavak.„Od čečenskog rata devedesetih, preko „petodnevnog rata“ u Gruziji 2008, pa sve do aneksije Krima i rata u Donbasu 2015, Putin je uvek dobijao najveću podršku Rusa u završnoj fazi, kada je pobeđivao i „donosio mir““, istakao je Varga.On je ocenio da je Rusija medijski izmanipulisana i da je visoka podrška ratu, između 50 i 80 odsto, a da sam Putin kod kuće ima 83 odsto podrške. Varga je rekao da je to zeleno svetlo za produžetak rata i znak da Putin u razaranju može još da ide, da su Rusi spremni da trpe pored svih sankcija i zapadne izolacije.„Ali to sve ima svoju granicu, toga je svestan i Putin, zato će u sledećim nedeljama pokušati da se iz Ukrajine vrati sa „plenom“ i pokuša da „donese mir“, kazao je Varga dodajući da u tome treba da ga spreči Ukrajina sa Zapadom.„Ako se agresija Rusije na Ukrajinu posmatra iz ugla mirovnog smorazuma u Minsku 2015, takozvani Minsk-2, Putin bi mogao da pokuša i poetapno da zauzima Ukrajinu, što može da traje godinama, uz prekid vatre i nove mirovne sporazume koje Moskva neće poštovati“, upozorio je Varga.BONUS VIDEO: Snimak napada na rusko skladište goriva u Belgorodu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apsnimaknapadanaruskoskladistegorivaubelgorodugp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3290567"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagramPratite nas na Google News