Putin je imao tri opcije da odgovori na predlog za primirje. Ono što je odabrao je klasična ruska taktika

Hvaleći američkog predsednika i ideju zaustavljanja rata, Putin se nada da će ostati u Trampovoj milosti. Međutim, njegovo trenutno isticanje „nijansi“ koje treba razmotriti trebalo bi da bude znak za uzbunu.

Ovo je klasična ruska pregovaračka taktika – što će potvrditi svaki diplomata koji je ikada bio u sobi sa Sergejem Lavrovom.
Razbijajući svaki predlog na beskonačan broj sastavnih delova, Putin će pokušati da izgleda kooperativno, dok zapravo kupuje vreme, usporava pregovore i pokušava da iskoristi situaciju na terenu kako bi izvukao maksimalne ustupke.

Tramp i njegov kabinet sada su pred testom odlučnosti i kredibiliteta.

Mogli bi ignorisati Putinove izgovore o „nijansama“ i zahtevati da odmah naredi prekid vatre – što je, uostalom, potpuno u njegovoj moći. To bi značilo pokazati vrstu nestrpljenja i pritiska koji su primenili na Volodimira Zelenskog. Takođe bi moglo uključiti i aktiviranje tzv. paketa sankcija „lomljenja kostiju“, kojima je pretio senator Lindzi Grejem ako se Rusija ne povuče.

Kako se navodi u tekstu, Putin nije nepobediv. Gubi više od 1.000 vojnika dnevno, ekonomija mu se pregreva, a s trenutnim trendovima suočiće se sa ozbiljnim unutrašnjim problemima do 2026.

Ako Amerikanci pokažu čvrst stav, verovatno će popustiti.

Međutim, mogli bi se upetljati u Putinove iscrpljujuće rasprave o detaljima. To bi značilo ponavljanje grešaka američkih predsednika od ere Baraka Obame naovamo.

Putin je već dao naslutiti kakve će karte odigrati. Tvrdi da su ukrajinske trupe okružene u Kursku i da nemaju izlaza osim smrti ili predaje – te je pozvao ukrajinsku vladu da razmisli o svojoj sudbini. Jasna je implikacija da ih treba prisiliti na predaju, umesto da im se omogući napuštanje ruskog teritorija.

Nema nikakvu nameru da prekine vatru sve dok Ukrajinci imaju pregovarački adut u obliku prisutnosti na tom području, navodi Telegraph.

“Putin tvrdi i da Rusija ima prednost duž celog fronta – drugim rečima, zašto bi sada prestao sa borbom? U prevodu: ako želite da zaustavim nasilje, bolje vam je da imate vraški dobru ponudu za mene. Zatim je pokrenuo pitanje ko će nadzirati prekid vatre, ko će pratiti kršenja i ko će biti kriv ako do njih dođe? Rasprava o tome mogla bi potrajati danima ili nedeljama. Mirovne snage? Nenaoružane patrole? Pod kojom međunarodnom organizacijom? Iz kojih država? I s kakvim mandatom?”,navodi Olifant.

Putin je takođe zatražio da Ukrajini bude zabranjeno mobilisati vojsku tokom predložene 30-dnevne pauze ili premeštati oružje na frontu. To bi Ukrajini efektivno uskratilo mogućnost da se odbrani od novog ruskog napada.

“Ukrajincima će se ovo činiti kao déjà vu. Godine 2014. i 2015. Putin je dvaput iskoristio okruženje ukrajinskih trupa kako bi im nametnuo pogubne sporazume o prekidu vatre po vlastitim uslovima”, navodi Olifant.

Tada je Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) poslala nenaoružane posmatrače da marljivo broje eksplozije i mere veličinu svežih kratera. Nisu mogli da zaustave rat, jer su stalno bili obmanjivani.

Na primer, 2014. godine Rusija se javno obavezala da će dozvoliti OEBS-u da nadzire granične prelaze kako bi osigurala da se preko njih ne prebacuju vojnici ili oružje u Ukrajinu.

“U stvarnosti, Rusija je ograničila posmatrače na službene carinske punktove, dok je tenkove i vojnike – uključujući lanser projektila koji je oborio let MH17 – prebacivala u Ukrajinu preko polja udaljenog nekoliko kilometara. Znam, jer sam to video vlastitim očima”, piše Roland Olifant.
Možda će, suprotno svim očekivanjima, borbe prestati ovog vikenda.

U suprotnom, Putin će pokušati da uvlači Amerikance u beskrajnu diplomatiju, dok istovremeno koristi silu da izvuče maksimalne ustupke i pripremi teren za to da okrivi Ukrajinu ako – ili bolje rečeno, kada – pregovori (ili prekid vatre, ako do toga uopšte dođe) propadnu.
Lopta je sada u Trampovom terenu, zaključuje Olifant za The Telegraph.