"Put smrti" postao noćna mora Kremlja: Počinje bitka koja može odlučiti rat

Duž glavnog ruskog pravca snabdevanja od Rostova na Donu do okupiranog juga Ukrajine danas se nalaze stotine uništenih kamiona, cisterni i vojnih transportera. Deonica duga oko 630 kilometara, koju ruski i ukrajinski vojnici nazivaju "Put smrti", postala je simbol ogromnih logističkih problema ruske vojske.

Od početka aprila ukrajinski dronovi gotovo svakodnevno napadaju saobraćajnice uz Azovsko more, mostove preko moreuza Čongar i druge ključne tačke koje povezuju Krim sa drugim okupiranim teritorijama. Istovremeno su pogođene pomorske i železničke rute, pa je Kerčki most ostao gotovo jedina ozbiljna veza sa Rusijom. Međutim, i on je pod stalnim udarima, zbog čega njime prolazi znatno manje vozila nego ranije, uglavnom onih koji napuštaju Krim.

Nestašice goriva i municije

Posledice se već osećaju na frontu. Prema navodima lista, ukrajinski napadi izazvali su ozbiljne nestašice goriva i municije u ruskim snagama u Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti.

Jedan od najvećih udara izveden je 11. juna, kada je ukrajinski 1. jurišni puk uništio skladište goriva i municije namenjeno ruskim jedinicama u Zaporožju, zajedno sa oko 50 vojnih vozila spremnih za pokret.

Paralelno sa tim, napadi na ruske rafinerije širom zemlje smanjili su ruske kapacitete prerade nafte za približno četvrtinu, što je dodatno produbilo nestašicu goriva.

Na Krimu su poslednjih dana zabeleženi višesatni nestanci struje, naročito u Sevastopolju. Vlasti koje je postavila Rusija bile su prinuđene da obustave prodaju benzina građanima, dok se gorivo isporučuje isključivo državnim službama.

"Ruska logistika je paralizovana"

Direktor Ukrajinskog centra za bezbednost i saradnju Serhij Kuzan smatra da je cilj operacije mnogo širi od samih napada.

"Zaustavljanje isporuka goriva južnom frontu parališe rusku vojnu logistiku i izoluje njihove snage. Već sada postoji nestašica goriva na privremeno okupiranim teritorijama. To ograničava upotrebu vojne tehnike, otežava rotaciju vojnika, evakuaciju ranjenih i dopremanje naoružanja", rekao je Kuzan.

Ukrajinsko Ministarstvo odbrane još u maju je objavilo da želi da pretvori Krim iz poluostrva u "ostrvo", potpuno odsečeno od ruskih linija snabdevanja.

Ministar odbrane Mihail Fedorov poručio je da je cilj uništavanje ključne infrastrukture kako bi se ruska okupacija, kako je rekao, "osušila kao biljka bez vode".

Priprema za buduću kontraofanzivu

Iako Ukrajina još nije pokrenula veliku kopnenu kontraofanzivu, analitičari smatraju da sada sistematski priprema teren.

Džordž Baros iz američkog Instituta za proučavanje rata (ISW) ocenjuje da Kijev trenutno slabi rusku odbranu pre odlučujućeg udara.

"Ukrajina oblikuje ratište. Ruske linije fronta postaju sve krhkije. Mogu ih ostaviti u tom ranjivom položaju mesecima, a tek onda da pokrenu kontraofanzivu", rekao je Baros.

Dronovi menjaju tok rata

Glavno oružje ove kampanje postali su domaći ukrajinski dronovi srednjeg dometa poput modela FP-2 i Behemot, koji mogu da ponesu bojevu glavu tešku oko 70 kilograma i gađaju ciljeve udaljene gotovo 320 kilometara.

Analitičar GLOBSEC-a Maksim Beznosjuk smatra da uspeh nije došao preko noći.

"Ova kampanja nije nastala iznenada. Ukrajina je prethodno sistematski uništavala ruske radare i protivvazdušne sisteme na Krimu. Time je otvorila prostor za mnogo dublje napade dronovima na logističke ciljeve", rekao je on.

Krim postaje teret za Moskvu

Napadi imaju i političku dimenziju. Nestanci struje, ograničenja u snabdevanju gorivom i problemi sa vodosnabdevanjem povećavaju nezadovoljstvo stanovništva na okupiranom poluostrvu.

Kuzan tvrdi da Rusija zbog toga mora da prebacuje dodatne vojnike i pripadnike Federalne službe bezbednosti (FSB) na Krim.

"Rusija preusmerava pažnju i snage na Krim. Znamo da je tamo raspoređen veći broj pripadnika FSB-a kako bi kontrolisali nezadovoljstvo stanovništva. Dovode i dodatne vojnike za zaštitu puteva snabdevanja, pa čak eksperimentišu sa pontonskim mostovima", rekao je on.

Zašto Ukrajina ipak ne zatvara potpuno Krim

Baros smatra da Ukrajina namerno ostavlja mogućnost izlaska sa Krima.

"Još postoje načini da se uđe na Krim i izađe sa njega, i verovatno je to namerno. Ako protivnika potpuno opkolite i ne ostavite mu izlaz, on će se boriti do poslednjeg čoveka. Mnogo je korisnije ostaviti mu mogućnost povlačenja", objasnio je.

Foreign Policy zaključuje da borba za Krim ima mnogo širi značaj od samog fronta.

Krim je baza ruske Crnomorske flote, polazna tačka za raketne napade na Odesu i Nikolajev i ključna tačka za kontrolu Crnog mora.

Istovremeno, ugrožavanje Krima ima snažan psihološki efekat u Rusiji, jer dovodi u pitanje jedno od najvećih političkih dostignuća Vladimira Putina – aneksiju poluostrva 2014. godine, koju je predstavljao kao trajnu garanciju ruske bezbednosti.