Naučnici dali kokain pacovima i puštali im muziku: Niko nije očekivao koja pesma će im se najviše dopasti

Upravo to je pokazalo neobično istraživanje u kojem su naučnici ispitivali da li muzika može da postane svojevrsna nagrada kod pacova. Ideja nije bila da se otkrije da li pacovi „vole džez“ kao ljudi, već da se proveri da li složen zvučni signal, poput muzike, može da utiče na ponašanje povezano sa zavisnošću.

U eksperimentu su pacovi mogli sami da biraju šta će slušati tako što su se kretali između dve komore. Na jednoj strani čuo se Majls Dejvis, odnosno njegova kompozicija „Four“, a na drugoj Betovenova „Za Elizu“. Sistem je bio napravljen tako da muzika počinje kada pacov uđe u određeni deo aparata.

Kada su birali između dve muzike, pacovi su više vremena provodili uz Betovena nego uz Majlsa Dejvisa. Od 20 testiranih pacova, njih 18 je pokazalo sklonost ka Betovenu.

Ali kada su naučnici pacovima više puta davali kokain dok je svirala muzika koju su prvobitno manje voleli, stvari su se promenile. Posle nekoliko ponavljanja, pacovi su počeli da provode više vremena uz muziku koja je bila povezana sa kokainom. Drugim rečima, nisu zavoleli muziku samu po sebi, već su je povezali sa osećajem nagrade.

Još zanimljiviji deo usledio je kada su naučnici uporedili Betovena i potpunu tišinu. Tada se pokazalo da pacovi, kada nisu pod uticajem droge i kada muzika nije povezana sa nagradom, radije biraju tišinu nego muziku. Od 16 pacova, njih 12 je jasno više vremena provodilo na strani gde nije bilo muzike.

Ipak, kada je Betoven nekoliko puta bio povezan sa kokainom, pacovi su kasnije češće birali muziku nego životinje iz kontrolne grupe. Istraživači su zabeležili i veću fizičku aktivnost kod pacova kojima je muzika bila uparena sa kokainom.

Zaključak istraživanja nije da pacovi imaju muzički ukus kao ljudi, niti da „trezni vole tišinu, a drogirani džez“ u doslovnom smislu. Pravi zaključak je zanimljiviji: muzika može da postane snažan signal koji životinju podseća na prethodno iskustvo nagrade.

To je važno za proučavanje zavisnosti, jer i kod ljudi određeni zvuci, mesta, mirisi ili pesme mogu da probude sećanja na drogu i pokrenu žudnju čak i posle dužeg perioda apstinencije. Istraživači navode da upravo takvi naučeni signali mogu da izazovu ili pojačaju ponašanje povezano sa traženjem droge.

Zato ovo neobično istraživanje nije samo priča o pacovima, Betovenu i džezu. Ono pokazuje koliko moćno mozak može da poveže spoljašnje signale sa osećajem nagrade i koliko takve veze mogu da promene ponašanje.

Istraživanje je objavljeno u National Library of Medicine.