Ako vaši roditelji dožive 100 godina, da li to znači da ćete i vi? Najveća studija do sada konačno dala odgovor

Sada su istraživači pokušali da odgovore na drugo pitanje: šta se događa sa njihovom decom?

Ako majka ili otac dožive 100 godina, da li i njihovi potomci dobijaju neku vrstu biološke prednosti?

Nova studija objavljena u časopisu JAMA Network Open pokazuje da je odgovor, barem delimično, potvrdan. Odrasla deca stogodišnjaka imala su znatno manji rizik od prerane smrti, kardiovaskularnih bolesti i visokog krvnog pritiska od ljudi čiji roditelji nisu živeli toliko dugo.

„Želeli smo da utvrdimo da li stogodišnjaci dobro zdravlje i dugovečnost prenose na svoju decu i, ako je tako, da li se ta prednost može objasniti zdravim životnim navikama ili postoji nešto dublje, poput genetike“, objasnila je genetičarka Sofija Milman sa Medicinskog koledža Albert Ajnštajn u Njujorku.

Više od 4.000 ljudi u tri velika istraživanja

Naučnici su analizirali podatke iz tri dugoročna istraživanja sprovedena u SAD i Velikoj Britaniji.

Ukupno su pratili više od 2.300 potomaka stogodišnjaka i više od 1.700 ljudi iz kontrolnih grupa, odnosno osoba čiji roditelji nisu doživeli tako duboku starost. Autori navode da je reč o najobuhvatnijem istraživanju ove vrste do sada.

Rezultati su bili vrlo slični u sve tri grupe, što je istraživačima posebno privuklo pažnju.

U poređenju sa ostalim učesnicima, deca stogodišnjaka imala su, u odgovarajućem uzrastu, 42 odsto manji rizik od smrti.

Njihov rizik od kardiovaskularnih bolesti bio je 33 odsto niži, dok je rizik od razvoja visokog krvnog pritiska bio manji za 32 odsto.

Ali prednost nije bila samo u tome što su ređe obolevali.

Kada bi se zdravstveni problemi ipak pojavili, kod potomaka stogodišnjaka to se u proseku događalo kasnije. Hipertenzija se javljala približno pet godina kasnije, dok je smrt, prema procenama istraživanja, bila pomerena za oko tri godine u odnosu na kontrolnu grupu.

„Posebno je upečatljivo koliko su rezultati bili dosledni u ovim veoma različitim istraživanjima. To dodatno podržava ideju da izuzetna dugovečnost ima tendenciju da se javlja unutar porodica“, rekao je glavni autor studije Erik Rid sa Medicinskog koledža Albert Ajnštajn.

Zdrav život ipak ne objašnjava sve

Jedno od najzanimljivijih pitanja bilo je da li potomci stogodišnjaka jednostavno imaju zdravije navike.

Možda manje puše, više vežbaju, bolje se hrane ili imaju povoljniji socioekonomski položaj.

Istraživači su zato, u meri u kojoj su podaci bili dostupni, uzeli u obzir faktore poput pušenja, obrazovanja, ishrane, fizičke aktivnosti, konzumiranja alkohola i socioekonomskog statusa.

Prednost potomaka stogodišnjaka uglavnom je opstala i nakon tih prilagođavanja.

To ne dokazuje da su za duži i zdraviji život odgovorni geni, ali pokazuje da razlika verovatno ne može da se objasni samo životnim navikama.

Moguće je, smatraju istraživači, da ljudi iz porodica poznatih po izuzetnoj dugovečnosti nasleđuju određene biološke osobine koje im pomažu da duže ostanu zdravi.

Ipak, Rid naglašava da to nikako ne znači da način života postaje nevažan. Zdrava ishrana, fizička aktivnost, nepušenje i drugi zdravi obrasci ponašanja i dalje su važni bez obzira na gene.

Kod raka nije pronađena ista zaštita

Postoji, međutim, zanimljiv izuzetak.

Istraživači nisu pronašli značajno manji rizik od obolevanja od raka kod potomaka stogodišnjaka.

Kod moždanog udara rezultat takođe nije bio jednako jasan: manji rizik zabeležen je samo u dve od tri analizirane grupe.

To pokazuje da biološka prednost povezana sa izuzetnom dugovečnošću očigledno ne štiti podjednako od svih bolesti.

Studija ima i ograničenja. Deo zdravstvenih podataka poticao je od samih učesnika, a velika većina ljudi uključenih u istraživanje bila je bela, pa nije sigurno da se rezultati u istoj meri mogu primeniti na sve populacije. Takođe, ovakva opservaciona studija može da pokaže povezanost, ali ne može definitivno da utvrdi koji geni ili drugi faktori stvaraju tu prednost.

Uprkos tome, rezultat daje naučnicima veoma zanimljiv trag. Ako uspeju da otkriju šta tačno štiti stogodišnjake i njihovu decu, cilj možda neće biti samo produžavanje života, već nešto mnogo važnije – produžavanje broja godina koje ljudi provedu zdravi, pre nego što se pojave bolesti povezane sa starenjem.