Radio za Vučića, saslušavan u Beogradu, a Izrael ga traži: Srulik Ajnhorn osvanuo na ceremoniji u Ljubljani

Ajnhorn je prihvatio poziv i u sredu prisustvovao delu ceremonije, uključujući govore i večeru na kojoj su bili predstavnici Izraela i Slovenije, što se vidi na snimcima do kojih je došao Harec. Međutim, nije prisustvovao događajima održanim unutar kompleksa ambasade, koji se smatra izraelskom teritorijom.

Izraelske vlasti Ajnhorna smatraju beguncem, a protiv njega je izdat nalog za hapšenje zbog sumnji povezanih sa dve velike afere koje potresaju politički vrh zemlje.

U slučaju „Katargejt“ istražuju se navodi da su visoki savetnici iz kabineta premijera Benjamina Netanjahua tokom rata u Gazi, uz novčanu nadoknadu, radili na promovisanju interesa katarske vlade. Sporna kampanja je, prema navodima iz istrage, vođena preko kompanije Perception, čiji je vlasnik Ajnhorn.

Ajnhorn je ispitivan i u okviru afere „BibiLiks“, koja se odnosi na curenje poverljivih dokumenata nemačkom tabloidu Bild. Sumnja se da su dokumenti prosleđeni medijima kako bi se tokom 2024. uticalo na izraelsko javno mnjenje u vezi sa pregovorima o prekidu vatre i oslobađanju talaca iz Gaze.

Tužilaštvo je nedavno suspendovalo podizanje optužnice protiv Ajnhorna, Netanjahuovog savetnika Jonatana Uriha i nekadašnjeg premijerovog portparola Ofera Golana zbog navodnog uznemiravanja državnog svedoka Šloma Filbera, pošto izraelske vlasti nisu uspele da pronađu Ajnhorna.

Uprkos tome, ovo nije prvi put da se Ajnhorn pojavljuje na zvaničnom izraelskom događaju u inostranstvu. U decembru prošle godine prisustvovao je otvaranju izraelske ambasade u SAD, gde je bio i predsednik Kneseta Amir Ohana. Prema ranijem izveštaju izraelskog Kanala 13, pomagao je i ministru odbrane Izraelu Kacu tokom unutarstranačkih izbora u Likudu.

Sarov kabinet potvrdio je da je Ajnhorn pozvan u Ljubljanu.

„Izrael Ajnhorn doprineo je i nastavlja da doprinosi odnosima Izraela i Slovenije i zaista je bio pozvan na događaj povodom otvaranja ambasade“, saopšteno je iz kabineta izraelskog ministra.

Savetovao Vučića

Ajnhorn ima snažne veze i sa Srbijom, gde već godinama sarađuje sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.

Zajedničko istraživanje BIRN-a i Hareca pokazalo je da je izraelski politički konsultant bio prisutan u Beogradu najmanje od izborne kampanje 2020. godine i da je radio na izgradnji Vučićevog međunarodnog imidža.

Kampanja je, između ostalog, trebalo da predsednika Srbije predstavi kao mirotvorca i državnika sa globalnim uticajem, a obuhvatala je gostovanja u popularnim svetskim podkastima, angažovanje poznatih autora za afirmativne tekstove i ideju o bilbordima u zapadnim prestonicama koji bi promovisali „Vučićevu eru“.

Ajnhorn je u aprilu 2024. u Beogradu osnovao i konsultantsku kompaniju Insight Partners. BIRN i Harec objavili su i da njegova uloga nije bila ograničena na politički marketing, već da je posredovao u kontaktima značajnim za izvoz municije proizvedene u Srbiji, preko Crne Gore, za Izrael.

Upravo u Beogradu Ajnhorna su kasnije saslušavali izraelski istražitelji zbog „Katargejta“ i „BibiLiksa“.

Prema BIRN-u, dvojica izraelskih istražitelja ispitivala su ga tri dana u prostorijama Vrhovnog javnog tužilaštva Srbije, uz prisustvo srpskog tužioca Branka Stamenkovića, a predmet je nosio oznaku „strogo poverljivo“. Ajnhorn je prethodno pokušavao da dogovori povratak u Izrael radi davanja iskaza bez hapšenja, ali u tome nije uspeo i tražio je da bude ispitan u Srbiji. Izraelska policija ga je potom proglasila beguncem i za njim izdala nalog za hapšenje.

Veliki zaokret Slovenije prema Izraelu

Hiljade ljudi u Ljubljani je protestovalo zbog otvaranja ambasade.

Otvaranje prve stalne izraelske ambasade u Sloveniji dolazi nakon dramatične promene politike Ljubljane prema Izraelu.

Za vreme prethodne vlade Roberta Goloba Slovenija je bila među najoštrijim evropskim kritičarima izraelske politike. Prošlog leta postala je prva zemlja koja je uvela potpuni embargo na oružje Izraelu, zabranila je trgovinu sa izraelskim naseljima, a ministrima Itamaru Ben Gviru i Bezalelu Smotriču zabranila ulazak u zemlju. Slovenija je potom i Netanjahua proglasila personom non grata.

Sve te mere, navodi Harec, ukinute su odmah nakon dolaska nove vlade Janeza Janše. Dugogodišnji slovenački političar zauzeo je izrazito proizraelski kurs, a Harec ga opisuje kao saveznika Netanjahua i pristalicu američkog predsednika Donalda Trampa i bivšeg mađarskog premijera Viktora Orbana.

Jedan od prvih simboličnih Janšinih poteza bio je uklanjanje palestinske zastave sa zgrade vlade u Ljubljani, svega oko sat vremena nakon što je početkom juna preuzeo dužnost.

Slovenija je nedavno blokirala i zajedničko saopštenje EU kojim je trebalo osuditi izraelski građevinski tender u području E1 na Zapadnoj obali. Janša je potom poručio da je njegova zemlja prekinula „krug praznih osuda“ Izraela.

Izraelski zvaničnici nisu skrivali zadovoljstvo političkim zaokretom u Ljubljani. Istog dana kada je Janša preuzeo vlast i palestinska zastava uklonjena sa zgrade vlade, Sar je najavio otvaranje „prve izraelske ambasade na slovenačkom tlu“.

Janša je poslednjih dana dodatno pojačao proizraelske poruke na društvenim mrežama. Između ostalog, podelio je Netanjahuovu objavu na hebrejskom u kojoj izraelski premijer negira pisanje Hareca da ga je predsednik UAE Mohamed bin Zajed pre napada 7. oktobra 2023. upozorio na namere tadašnjeg lidera Hamasa u Gazi Jahje Sinvara.