Mark Karni: Čovek koji je u Davosu rekao Trampu ono što Evropa ne sme

Nekoliko dana nakon Davosa, Karni se obratio naciji iz istorijske vojne tvrđave u Kvebek Sitiju, naglašavajući da Kanada mora da bude „svetionik svetu koji je izgubio pravac“, ali i da nacionalno jedinstvo postaje ključno u vremenu globalnih potresa i unutrašnjih izazova.

„Kanada ne može da reši sve probleme sveta, ali može da pokaže da je drugačiji put moguć – da tok istorije nije osuđen da skrene ka autoritarizmu i isključivosti, već i dalje može da se savija ka napretku i pravdi“, rekao je Karni.

U govoru je indirektno, ali jasno, odgovorio američkom predsedniku Donaldu Trampu, koji je u Davosu izjavio da „Kanada živi zahvaljujući Sjedinjenim Državama“ i da je njen ekonomski uspeh rezultat američke velikodušnosti.

„Kanada ne živi zato što postoje Sjedinjene Države. Kanada napreduje zato što smo mi Kanađani. Mi smo gospodari svoje kuće. Ovo je naša zemlja“, poručio je Karni, preneo je Gardijan.

Premijer u vreme krize

Mark Karni je na čelu Kanade već oko godinu dana. Na vlast je došao nakon ostavke Džastina Trudoa, prvo preuzimanjem premijerske funkcije, a zatim i pobedom na vanrednim izborima, na kojima je dobio snažan mandat građana. Vlast je preuzeo u jednom od najosetljivijih trenutaka za kanadsku ekonomiju i spoljnu politiku – u jeku trgovinskog rata sa Sjedinjenim Državama i dubokih globalnih geopolitičkih promena.

Karni je prvi ne-Britanac u više od 300 godina dugoj istoriji Banke Engleske koji je vodio tu instituciju. Pre toga bio je guverner Banke Kanade i ključna figura u stabilizaciji zemlje tokom finansijske krize 2008. godine.

Za razliku od većine političara na čelu velikih država, Karni nikada ranije nije obavljao izbornu političku funkciju. Ipak, početkom 2025. godine ubedljivo je pobedio u borbi za liderstvo u Liberalnoj partiji, a potom i na saveznim izborima, predstavljajući se kao lider sposoban da se suprotstavi Trampovom pritisku.

Tramp kao faktor koji je preokrenuo izbore

Tokom kampanje Karni je isticao da mu iskustvo u upravljanju globalnim krizama daje prednost u trenutku kada Kanada trpi pritiske iz Vašingtona. Tramp je uveo visoke carine na kanadsku robu i u više navrata čak sugerisao da bi Kanada trebalo da postane „51. savezna država SAD“.

Takva retorika izazvala je snažan otpor u kanadskoj javnosti i, paradoksalno, pomogla Karniju da okupi birače oko ideje odbrane suvereniteta i ekonomskih interesa zemlje.

Od Fort Smita do svetskih centara moći

Iako je karijeru gradio širom sveta – u Njujorku, Londonu i Tokiju – Karni je rođen u zabačenom severnom gradu Fort Smitu, u Severozapadnim teritorijama Kanade. Sin je direktora srednje škole, a studirao je na Harvardu uz stipendiju, gde je igrao hokej na ledu.

Doktorat iz ekonomije stekao je 1995. godine na Oksfordu, gde je pisao tezu o tome da li domaća konkurencija može učiniti nacionalnu ekonomiju snažnijom – tema koja je danas posebno aktuelna u kontekstu američkih carina.

Njegova mentorka Meg Majer opisala ga je kao „izuzetno svestranog studenta, koji je brzo savladavao nove pristupe, perspektive i izazove“, dodavši da će mu te veštine „nesumnjivo koristiti dok vodi Kanadu kroz turbulentna vremena“.

Bankar koji je gasio požare

Karni je 2007. godine postao guverner Banke Kanade, neposredno pre izbijanja globalne finansijske krize. Njegova odluka da drastično snizi kamatne stope i unapred najavi da će one ostati niske pomogla je Kanadi da izbegne najteže posledice recesije.

Sličan pristup primenio je i kao guverner Banke Engleske, gde je modernizovao instituciju, povećao transparentnost i često se obraćao javnosti. Tokom Bregzita upozoravao je da bi izlazak iz EU mogao izazvati recesiju, a dan nakon referenduma obratio se naciji pokušavajući da umiri tržišta – što je kasnije opisao kao „najteži dan u karijeri“.

Otvoreni sukob sa Trampom

Za razliku od perioda kada je bio centralni bankar, Karni je kao premijer znatno otvoreniji u kritikama Trampa. Nakon ponovljenih izjava američkog predsednika o aneksiji Kanade, Karni ga je uporedio sa negativcem iz Harija Potera:

„Kada razmišljam o tim smešnim i uvredljivim komentarima predsednika o tome šta bismo mi mogli da postanemo, vidim to kao neku vrstu Voldemortovih izjava“, rekao je Karni.
„Ne želim čak ni da ih ponavljam, ali znate na šta mislim.“

Dodao je da će Kanada zadržati protivmere sve dok „Amerikanci ne pokažu poštovanje i ne ponude kredibilne i pouzdane obaveze za slobodnu i fer trgovinu“.

Pragmatizam kao politička filozofija

Karni sebe opisuje kao pragmatičara. Iako je godinama bio jedan od najistaknutijih globalnih zagovornika borbe protiv klimatskih promena i bivši specijalni izaslanik UN za klimu, kao premijer je ukinuo porez na ugljenik, obrazlažući tu odluku rečima:

„Ovo će napraviti razliku za Kanađane koji jedva sastavljaju kraj s krajem.“

Zalaže se da Kanada postane „energetska supersila – čista, ali i konvencionalna“, uz ubrzavanje velikih infrastrukturnih projekata. Podržava i ograničavanje imigracionih kvota kako bi se rasteretili zdravstveni i stambeni sistemi.

Njegova glavna misija, kako sam ističe, jeste da održi rast kanadske ekonomije i političku samostalnost zemlje u svetu koji se ubrzano fragmentira.