0
Rusija je odustala od sporazuma koji je omogućio siguran prolaz ukrajinskog žita kroz Crno more. Može li ovaj potez pogoršati krizu gladi u delovima Afrike, velikog uvoznika pšenice?
Rusija se ove nedelje povukla iz sporazuma koji su sklopili Ujedinjene nacije i Turska koji je omogućavao siguran izvoz ukrajinskih žitarica preko Crnog mora.
Kremlj je saopštio da se povlači nakon što delovi sporazuma dogovoreni prošlog jula i produžavani nekoliko puta, nikada nisu ispunjeni. Rusija se prethodno žalila da sporazum nije pomogao da žitarice stignu do siromašnih zemalja, ističući kako je većina ukrajinskog izvoza otišla u Kinu i zemlje izvan Afrike.
UN su saopštile da će pokušati da vrate ruske predstavnike za pregovarački sto.
„Generalni sekretar će nastaviti da istražuje sve moguće načine kako bi obezbedio da ukrajinsko žito ili rusko žito i đubrivo izađu na globalno tržište… Postoje brojne ideje koje su u opticaju“, navodi se u saopštenju UN.
Moskva je u međuvremenu signalizovala da bi se vratila sporazumu o žitaricama samo ako se ublaže pravila za njen sopstveni izvoz hrane i đubriva koji su trenutno pod sankcijama Zapada. Moskva je dala UN rok od tri meseca da ispuni uslove.
Suspenzija ugovora o žitaricama znači da je presečena glavna arterija za globalni izvoz hrane, saopštio je Svetski program za hranu (WFP) za nemački radio Dojčlandfunk
Svetski program hrane je saopštio da u više od 70 zemalja već postoji veliki broj ljudi koji gladuju, a mnogi od njih su u Africi.
„Ovo će uveliko otežati našu sposobnost da nahranimo gladne ljude“, rekao je Majkl Danford, direktor Svetskog programa za hranu (WFP) za istočnu Afriku, piše DW.
Dodao je da se već 80 miliona ljudi u regionu suočavaju sa akutnom nesigurnošću kada je reč o snabdevanju hranom. Rekao je i da je čitav niz faktora, uključujući sukobe, klimatske promene, ekonomske šokove i, naravno, „mamurluk od kovida“ doveo do toga.
„Ova obustava inicijative samo pogoršava ionako užasnu situaciju“, dodao je on
Očekuje se da će najviše biti pogođena istočna Afrika, koja se već bori s teškom glađu. Na primer, u glavnom gradu Somalije Mogadišu cene pšenice koje su se udvostručile kada je Rusija napala Ukrajinu pale su za četvrtinu nakon potpisivanja sporazuma.
Ta zemlja se, zajedno s Etiopijom i Kenijom, suočava s najgorom sušom na Rogu Afrike u poslednjih nekoliko decenija.
Sukob u Sudanu doveo je do raseljavanja više od tri miliona ljudi – a potencijalna nova nestašica žitarica mogla bi dodatno da oteža pružanje pomoći.
Oko 350 miliona ljudi u svetu trenutno je pogođeno akutnom glađu, navodi se na internet-portalu nemačkog Ministarstva spoljnih poslova, navodeći da je za svaki jedan procenat povećanja cena hrane dodatnih milion ljudi gurnut u apsolutno siromaštvo — ističući kako su u jednom trenutku prošle godine cene žitarica porasle za 23 odsto.
Novinska agencija Rojters izvestila je da su globalne zalihe kukuruza na početku sezone 2021/22. bile na šestogodišnjem minimumu, tako da je ruska invazija Ukrajine dovela do značajnog skoka cena.
Pročitajte još:
Međutim, naglo povećanje izvoza iz Brazila pomoglo je u snabdevanju zajedno s ponovnim otvaranjem ukrajinskog crnomorskog koridora u julu prošle godine. Zahvaljujući tom sporazumu, Ukrajina je uspela da izveze 32,9 miliona tona poljoprivrednih proizvoda, uključujući 16,9 miliona tona kukuruza i 8,9 miliona tona pšenice. Pre sukoba, Ukrajina je izvozila otprilike 25 do 30 miliona tona kukuruza godišnje, uglavnom preko Crnog mora, i 16 do 21 miliona tona pšenice.
Uprkos zapadnim sankcijama, ruski izvoz žitarica profitirao je od prošlogodišnje ukrajinske blokade izvoza. Procenjuje se da je ruski udeo u globalnom izvozu pšenice 2022. porastao na 22,3 odsto, a udeo Ukrajine pao je oko 8,3 odsto.
Ministarstvo poljoprivrede SAD predviđa da će globalne zalihe kukuruza do kraja sezone 2023/24. godine biti na najvišem nivou u poslednjih pet godina. Međutim, globalne zalihe pšenice su manje i predviđa se da će biti na najnižem nivou u poslednjih osam godina.
BONUS VIDEO Misteriozni bljesak na nebu iznad Kijeva
