Preokret u slučaju Sveti Stefan: Ustavni sud Crne Gore vratio spor domaćim sudovima

Ustavni sud je zaključio da je Vrhovni sud proizvoljno ocenio da u ovom sporu nisu nadležni domaći sudovi, već međunarodna arbitraža. „Odlukom Ustavnog suda utvrđeno je da sudovi nisu ispitali suštinsko pitanje – da li je reč o sporu u kojem je predviđena isključiva nadležnost crnogorskog pravosuđa, imajući u vidu da se predmet spora odnosi na zakup nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Crne Gore“, saopštio je Ustavni sud.

Podseća se da su Privredni, Apelacioni i Vrhovni sud proglasili svoju nenadležnost u sporu zbog neizvršavanja obaveza iz Ugovora o zakupu, uz obrazloženje da je reč o sporu sa elementom inostranosti, odnosno da jednu ugovornu stranu čini više pravnih lica sa sedištem u inostranstvu. Takođe su se pozvali na odredbu Ugovora o zakupu iz 2007. godine, prema kojoj se svaki spor koji se ne reši sporazumno upućuje na rešavanje pred Londonskim sudom za međunarodnu arbitražu.

Ustavni sud je ocenio da je ustavnopravno neprihvatljiv stav Privrednog, Apelacionog i Vrhovnog suda da nema osnova za tvrdnju da se radi o predmetu koji ne može biti razmatran pred domaćim sudovima. Takav stav su zasnivali na tumačenju Zakona o parničnom postupku, „zanemarujući prelazne i završne odredbe tog zakona, selektivno se pozivajući na odredbe Zakona o arbitraži, ali i u potpunosti ignorišući relevantne odredbe Zakona o međunarodnom privatnom pravu, koji posebno propisuje slučajeve isključive nadležnosti domaćih sudova“.

Ključno pitanje u ovom predmetu, kako ističe Ustavni sud, jeste da li je spor podoban za arbitražno rešavanje, što sudovi „u suštini nisu ispitali“, posebno u pogledu toga da li je makar jedna strana arbitražnog sporazuma fizičko ili pravno lice sa prebivalištem, odnosno sedištem u inostranstvu, iako je podnosilac ustavne žalbe na tu činjenicu ukazivao tokom sudskog postupka.

Ustavni sud je posebno ukazao da sudovi nisu cenili činjenicu da su kao ugovorne strane Ugovora o zakupu isključivo navedeni Hotelska grupa „Budvanska rivijera“, kao zakupodavac, i „Adriatic Properties“, kao zakupac, a da su oba subjekta domaća pravna lica sa registrovanim sedištem u Crnoj Gori.

Umesto toga, Vrhovni sud je konstatovao da „na strani zakupca postoji više pravnih lica, od kojih su dva strana“, iako su ugovor o zakupu zaključila domaća pravna lica sa sedištem u Crnoj Gori, dok je pravno lice „Aidway Investments Limited“, registrovano na Britanskim Devičanskim Ostrvima, u ugovoru označeno isključivo kao garant.

U odluci se navodi da Vrhovni sud nije napravio razliku između ugovornih strana u zakupnom odnosu i ugovora o jemstvu, koji predstavlja sporedni ugovor i ne utiče na položaj ugovornih strana iz Ugovora o zakupu.

„Vrhovni sud je, potvrđivanjem stavova nižestepenih sudova, a samim tim i navođenjem garanta kao ugovorne strane, iako on nije ni zakupac ni zakupodavac, implicitno omogućio da se bez potrebne analize u potpunosti zaobiđu stroga pravila o nadležnosti države, koja su Zakonom o međunarodnom privatnom pravu izričito propisana u slučajevima zakupa nepokretnosti“, navodi se u odluci Ustavnog suda.

Dodatno je ukazano da Vrhovni sud nije razmatrao sadržinu Ugovora o zakupu u skladu sa osnovnim pravilima ugovornog prava, prema kojima takav ugovor proizvodi prava i obaveze isključivo za ugovorne strane, niti je ispitao pravni položaj garanta.

Ustavni sud podseća da Zakon o međunarodnom privatnom pravu propisuje isključivu nadležnost pravosuđa Crne Gore u sporovima koji se odnose na zakup nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Crne Gore. Na to, kako navode, ukazuje i praksa Vrhovnog suda, koji je u jednom revizijskom predmetu iz maja 2024. godine naveo da postoji isključiva nadležnost sudova Crne Gore u sporovima koji se tiču stvarnih prava i prava iz zakupa nepokretnosti u Crnoj Gori.

„Kako je Vrhovni sud cenio isključivo zakonske odredbe koje su išle u korist kompanije ‘Adriatic Properties’ doo Budva, izostali su jasni odgovori na navode podnosioca ustavne žalbe, uz nedostatak adekvatnog obrazloženja i nejasnoće u tumačenju Zakona o arbitraži i Zakona o međunarodnom privatnom pravu. Zbog toga Ustavni sud zaključuje da predmet nije razmatran u skladu sa zahtevima pravičnog suđenja“, navodi se u saopštenju.

Ustavni sud je ukinuo rešenje Vrhovnog suda i predmet vratio na ponovni postupak i odlučivanje, u skladu sa pravnim stavovima iznetim u odluci, saopšteno je iz te institucije.