Prvi detalji pregovora: Šta je dogovoreno između Rusije i Ukrajine i šta je to što je Kremlj zahtevao

Ministar odbrane Ukrajine Rustem Umerov, koji predvodi ukrajinsku delegaciju, potvrdio je mogućnost ove razmene i dodao: „Znamo datum, ali ga za sada nećemo otkrivati.“ Razmena bi, prema najavama, mogla biti sprovedena veoma uskoro.

Moskva zadovoljna, pregovori će se nastaviti

Za razliku od skeptične i razočarane ukrajinske strane, ruska delegacija ocenila je sastanak kao uspešan. „Zadovoljni smo rezultatima današnjih razgovora i pregovori će se nastaviti“, izjavio je šef ruske delegacije Vladimir Medinski.

Prema Medinskom, tokom razgovora je dogovorena upravo razmena zarobljenika, a obe strane su se saglasile da u narednoj fazi pregovora predstave svoje vizije mogućeg prekida vatre. Takođe je istakao da je ukrajinska strana izrazila želju za direktnim susretom predsednika Volodimira Zelenskog i Vladimira Putina.

Ova tvrdnja još nije zvanično potvrđena od strane Kijeva, ali ako bi do tog susreta došlo, bio bi to prvi direktan susret dvojice predsednika od početka rata.

Ruski zahtevi: Predajte teritorije koje još kontrolišete

I pored optimističnog tona ruske strane, pregovori su otkrili i ozbiljne razlike u stavovima. CNN prenosi da je Moskva tokom razgovora zatražila od Kijeva da preda delove teritorija koje su još uvek pod ukrajinskom kontrolom. Ove oblasti — Donjecka, Luganska, Zaporoška i Hersonska — Rusija je pokušala nelegalno da anektira 2022. godine, ali ni danas ne kontroliše u potpunosti.

Izvor blizak pregovorima potvrdio je da se ruski zahtev odnosi upravo na te četiri regije, čime je Moskva praktično zatražila ukrajinsko priznanje aneksije i povlačenje sa sopstvene teritorije.

Ukrajinska strana je odlučno odbacila ovakve predloge. Jedan od izvora iz delegacije Kijeva rekao je za Rojters da su ruski zahtevi „potpuno odvojeni od stvarnosti“ i da su „daleko iznad svega što je dosad bilo predmet razgovora“. Prema njegovim rečima, zahtevi Moskve su „neprihvatljivi i nekonstruktivni“ i predstavljaju „neozbiljan pristup pregovorima“.

Pregovori trajali manje od dva sata

Sam sastanak u Istanbulu trajao je kraće nego što se očekivalo, što mnogi analitičari tumače kao još jedan pokazatelj da obe strane i dalje nisu spremne na ozbiljne kompromise.

Ipak, sama činjenica da su se delegacije sastale oči u oči i dogovorile humanitarnu razmenu daje izvesnu nadu za buduće korake.

Najavljena razmena zarobljenika po principu „1000 za 1000“ jedna je od najvećih od početka rata i mogla bi imati značajan humanitarni i simbolički značaj. Oba tabora su ranije optuživana za nehuman tretman zarobljenika, a međunarodne organizacije godinama apeluju na hitnu humanitarnu saradnju.

Ukoliko se razmena uspešno realizuje, to bi mogao biti prvi korak ka izgradnji minimalnog poverenja koje bi omogućilo ozbiljnije razgovore o prekidu sukoba.