Mask je uništio USAID, a posledice su strašne: Rezovi već izazvali 300.000 smrti, uglavnom dece

„Teško dolazimo do hrane“, kaže Bulama (40), bivša poljoprivrednica koju je iz sela proterala militantna grupa Boko Haram. Ona, kao i oko 400.000 ljudi u humanitarnom kampu u gradu Dikva, zavise od pomoći. Vojska im brani da napuste tzv. „sigurnu zonu“, čime im je poljoprivreda praktično onemogućena.

Tramp i Mask ukinuli preko 90% USAID ugovora za međunarodnu pomoć

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) godinama je bila stub humanitarne podrške na severoistoku Nigerije, finansirajući nevladine organizacije koje su milionima ljudi obezbeđivale hranu, sklonište i zdravstvenu negu. Ipak, ove godine, administracija Donalda Trampa i tim Ilona Maska zadužen za „štednju“, ukinuli su preko 90% međunarodnih ugovora USAID-a – ukupno 60 milijardi dolara pomoći širom sveta. Posebno su pogođeni programi namenjeni deci.

Bulama je već izgubila trojke pre nego što je stigla do centra za hitnu ishranu u Dikviju. Kada je u avgustu prošle godine rodila blizance, oboje su bili teško neuhranjeni. Humanitarna organizacija “Mersi korps” uključila ih je u program ishrane visoko kaloričnom pastom za akutnu neuhranjenost.

Međutim, u februaru je organizacija iznenada ugasila program – koji je u potpunosti finansirao USAID. Dve nedelje kasnije, jedno od njenih blizanaca je preminulo. „Više i ne plačem. Ostao mi je samo strah. Ne želim da sahranim još jedno dete“, kaže ona.

Posledice su katastrofalne

USAID je globalno finansirao oko 50% terapeutske hrane za neuhranjenu decu, a čak 40% tih zaliha proizvodilo se u SAD, kaže Šon Bejker, direktor programa organizacije Helen Keler Internešnal i bivši glavni nutricionista USAID-a.

Procene govore da bi oko milion dece moglo ostati bez potrebne terapije, što bi moglo izazvati dodatnih 163.500 smrti godišnje. Helen Keler Internešnal već je obustavio programe u Bangladešu, Nepalu i Nigeriji.

„Dnevno nam dolazi najmanje desetoro teško neuhranjene dece“

„Situacija je izuzetno teška“, rekao je Trond Jensen iz Kancelarije UN za humanitarnu pomoć u Maiduguriju, glavnom gradu države Borno. Naveo je i da su se drugi donatori, uključujući EU, povukli. UNICEF još vodi jedan centar za ishranu, ali on je prenatrpan. Italijanska organizacija Intersos vodi jedini stacionarni centar u Dikviju i dnevno prima desetoro teško neuhranjene dece.

Zbog smanjenja budžeta, Intersos je morao da smanji broj zaposlenih sa 30 na 11. Sada opstaju isključivo zahvaljujući Nigerijskom humanitarnom fondu, ali ta sredstva ističu krajem ovog meseca.

U međuvremenu, hiljade raseljenih porodica i bivših zarobljenika Boko Harama ostale su bez osnovnih uslova za život. „Ranije su organizacije poput Mersi korpsa gradile skloništa. Sada je sve to zaustavljeno“, rekao je jedan zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman.

Jensen upozorava da bi očaj mogao gurnuti najugroženije u ruke nasilnih grupa.

Programi ukinuti širom sveta

Kriza u Nigeriji samo je deo šire slike. Mersi korps je izgubio finansiranje za 40 od 62 programa koje je sprovodio u zemljama poput Etiopije, Somalije, Sudana, Iraka, Avganistana, Kenije, Gaze...

U Mozambiku su posledice „pogubne“, navodi predsednik Foruma nevladinih organizacija Frederiko Žoao. Vlada Mozambika upozorava da je USAID-ovo povlačenje podrilo ceo zdravstveni sistem, naročito lečenje HIV-a.

Na mreži X, Ilon Mask se pohvalio objavom: „Vikend smo proveli ubacujući USAID u drobilicu za drvo”. Ministarstvo za državnu efikasnost (DOGE) tvrdi da je uštedelo 175 milijardi dolara, ali analitičari sumnjaju u te brojke. Troškovi otpuštanja i pravnih procesa mogli bi premašiti 135 milijardi dolara.

„Rezovi su već izazvali 300.000 smrti“

Prema procenama profesorke Bruk Nikols sa Bostonskog univerziteta, budžetski rezovi su već izazvali smrt oko 300.000 ljudi – uglavnom dece – a taj broj bi do kraja godine mogao znatno porasti. Bela kuća to negira, ali izveštaji sa terena govore drugačije.

Demokrate u Kongresu suočile su državnog sekretara Marka Rubija s optužbama da laže ili ne zna činjenice.

Nagli porast teške neuhranjenosti

Atul Gavande, bivši pomoćnik direktora USAID-a, tokom posete Keniji primetio je nagli porast pacijenata sa uznapredovalim HIV simptomima zbog ukidanja terapije. U kampovima na granici sa Južnim Sudanom ljudi dobijaju manje od 30% dnevno potrebnih kalorija. „Zato beležimo eksplozivan porast teške neuhranjenosti i smrtnosti“, kaže Gavande.

U razgovoru sa Džoom Roganom, Mask je izjavio: „Osnovna slabost zapadne civilizacije je empatija.“ Dodao je da je empatija „greška u sistemu“. Na mreži X nazivao je ljude „NPC-jevima“, odnosno likovima bez slobodne volje. USAID je opisao kao „levičarsku psihološku operaciju“ i podelio tvrdnje da je to „najveća globalna teroristička organizacija u istoriji“.

Samanta Pauver, direktorka USAID-a u administraciji Džoa Bajdena, pokušala je da objasni novoj vlasti značaj rada agencije, ali nije uspela da dobije priliku. Mask se, po svemu sudeći, oslonio na teorije zavere i internet trolove.

Njujork Tajms zaključuje da Mask nije pokušao da shvati kako funkcioniše agencija čije je gašenje tražio. Umesto toga, poslušao je nekompetentne savetnike. To bi, zaključuje list, trebalo da promeni način na koji se Mask doživljava u javnosti: „Njegovo delovanje je pokazalo ne samo nedostatak empatije, već i duboku neodgovornost“.