0
Kremlj je pozvao članove predsedničkog Saveta za ljudska prava da "ne uznemiravaju" ruskog lidera Vladimira Putina "mučnim pitanjima" o ratu u Ukrajini kada se sastanu u sredu, izvestili su nezavisni mediji, pozivajući se na neimenovane izvore bliske Savetu.
Prema internet stranici istraživačkih vesti Viorstka, predsedavajući HRC-a Valerij Fadejev je razjasnio teme o kojima će se razgovarati na nekoliko sastanaka sa članovima predsedničke administracije poslednjih nedelja.
Nedopuštene teme uključuju drakonski zakon Rusije koji kriminalizuje „lažne vesti“ o vojsci; antimobilizacioni protesti; regrutovanje zarobljenika za rat od strane grupe Vagnerovih plaćenika; i eksplozivan video koji prikazuje Vagnerovog dezertera koga pogubljuju maljem, prenosi Moskov tajms.
Članovi Saveta za ljudska prava su takođe pozvani da izbegavaju „toksično“ pitanje pogibije ruskih vojnika u Ukrajini.
Izvori koje citira Viorstka rekli su da najnoviji proratni članovi saveta „savršeno razumeju“ da ne postavljaju kontroverzna pitanja sa Putinom na video konferenciji.
Putin je obnovio HRC (Savet za ljudska prava) u novembru, zamenivši članove koji su javno izrazili sumnju u rat sa glasnijim pristalicama.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
1
Zvaničnici Kremlja su navodno rekli članovima saveta da pitanju loše vođene mobilizacione kampanje Rusije pristupe „veoma oprezno“ kako bi izbegli podsticanje straha javnosti o drugom talasu masovnog regrutovanja o kojem se široko spekuliše.
Putin je navodno bio voljan da „rado priča“ o zapadnim sankcijama i njegovoj često ponovljenoj pritužbi zbog „otkazivanja“ ruske kulture na Zapadu, izvestila je Viorstka.
Takođe je navodno bio voljan da razgovara o pitanjima koja nisu vezana za rat, poput nedavne masovne smrti kaspijskih foka i novousvojene zabrane javnog izražavanja LGBT identiteta.
Jedan član HRC-a rekao je Vjorstki da Putin planira da traži više sredstava za ruske regione koji se graniče sa Ukrajinom jer se suočavaju sa ponavljajućim prekograničnim napadima.
Imenovanje Fadejeva na mesto predsedavajućeg Saveta za ljudska prava 2019. označilo je značajan pomak u vrstama pitanja koja su pokrenuta – na manje konfrontacione teme od onih koje su postavljali njegovi prethodnici, kao što su progon disidenata i sloboda okupljanja.
BONUS VIDEO: Kijev granatirao aerodrom