Rat u Ukrajini jednom će završiti. Teško je i nezahvalno prognozirati kada i kako, ali gotovo je sigurno da će do kraja rata doći za pregovaračkim stolom. Kada i Moskva i Kijev počnu da veruju da neće više moći da postignu bolji rezultat na ratištu, kada cena daljeg ratovanja postane prevelika za jednu ili obe strane, čelnici Ukrajine i Rusije, kogod oni bili u tom trenutku, moraće da se sastanu i dogovore uzajamno prihvatljivo rješenje, koje će se obema stranama činiti bolje od nastavka ratovanja.
Ključno pitanje u tom budućem procesu je hoće li Ukrajina na kraju morati da odustane od dela svoje teritorije – hoće li to rešenje uključivati kompromis koji bi ostavio Ukrajinu u manjim međunarodnim granicama nego što ih je imala u februaru 2014. godine, pre ruskog pripajanja poluostrva Krima i podstaknute pobune na istoku zemlje.
Razmatrajući ovo pitanje, časopis Foreign Affairs za mišljenje je pitao čak 72 međunarodna stručnjaka za geopolitiku. Konsenzus među njima ne postoji, iako se više od polovine, njih 40, ne slaže ili jako ne slaže s tvrdnjom da će Ukrajina morati da se odrekne dela svoje teritorija. Manji broj stručnjaka, njih devet, ne zauzima nijednu poziciju, dok se njih 23 slaže ili izrazito slaže s tvrdnjom da će Kijev morati da pristane na teritorijalne ustupke Moskvi, prenosi Jutarnji list.
Pročitajte još:
Većina onih koji misle da će Ukrajina ostati bez dela teritorije spadaju među geopolitičke realiste, te mnogi i lično veruju da je ta opcija ne samo najrealnija, već i najpozitivnija po celi svet.
„Narod Ukrajine zadobio je divljenje celog sveta svojom hrabrošću“, piše profesor Lajl Glodstajn, direktor tink tenka „Asia Engagement and Defense Priorities“.
„Sada je vreme za realizam i suzdržanost. Razaranje koje sada traje, na putu prema pola miliona mrtvih i teško ranjenih, ne možemo dopustiti da se nastavi. Za dobrobit Ukrajine, kao i globalnog mira i stabilnosti, moraju se postići bolni kompromisi s Rusijom – čim pre, to bolje“.
Saradnik njujorškog Veća za međunarodne odnose Tomas Grejem čak nije toliko uveren da će doći do sporazuma, koliko je uveren da Ukrajina neće moći da oslobodi Krim i delove Donbasa zauzete 2014, a pita se i koliko je to uopšte u interesu Kijeva. „Cena integracije tih regija bila bi izuzetno visoka, pomirenje bi napredovalo isprekidano, i reintegracija nikada ne bi bila potpuna“, veruje Grejem, koji smatra da bi ta područja ostala trajni izvor napetosti unutar Ukrajine.
Poznati politikolog sa Univerziteta u Čikagu, Džon Miršajmer, koji je u svojim predavanjima krivio ponašanje Zapada za izbijanje sukoba u Ukrajini, kaže da mu je teško da zamisli ukrajinsku pobedu i oslobođenje njene teritorije.
„Lakše je zamisliti da Rusi zadrže teritoriju koji sada imaju i da s vremenom osvoje još“, kazao je.
„S obzirom na te parametre, čini se izglednim da bi eventualni sporazum uključivao teritorijalne koncesije Ukrajine“, rekao je Miršajmer, ali i naglasio da je moguće da do sporazuma ni ne dođe.
„Umesto toga, mogli bismo završiti sa zamrznutim sukobom, nečemu nalik situaciji u Koreji“, zaključio je.
Više analitičara istaklo je upravo ovu mogućnost kao jedan od potencijalnih scenarija – da će se rat voditi do pat pozicije, koja će završiti s formalnim ili neformalnim prekidom vatre u kojem nijedna strana ne priznaje teritoriju koji drži druga strana. Profesor savremene ruske istorije sa Univerziteta Oksford, Den Hili, veruje da bi čak i postignuti sporazum rezultirao zamrznutim sukobom, koji će se jednostavno reaktivirati u nekom trenutku u budućnosti.
Većina stručnjaka smatra da je pitanje teritorijalnih ustupaka potrebno podeliti u tri kategorije – Krim, kao odvojeno pitanje, potom delove Donbasa okupirane od 2014, te konačno najnovije teritorijalne dobitke Rusije. Iako je Rusija na papiru pripojila i oblasti koje je tek delimično okupirala, poput Hersona i Zaporožja, radi se o teritoriji od koje bi možda mogla da odustane bez većeg gubitka obraza. Krim, s druge strane, je najveći problem oko kojeg će se lomiti koplja i u Rusiji i u Ukrajini.
Nijedan sadašnji ili budući ruski čelnik neće moći da se odrekne Krima, koji je u potpunosti integrisan u teritoriju Rusije, ali isto tako je teško verovati da bi Ukrajina mogla da odustane od tog dela svoje teritorije. Najoptimističnije sporazumno rešenje bilo bi neka vrsta međunarodne misije na Krimu, koja bi osigurala dugoročne korake za samoopredeljenje Krima u kontrolisanim, demokratskim uslovima.
Većina geopolitičkih stručnjaka ipak smatra da Ukrajina neće i da ne bi smela trgovati svojom teritorijom. Istoričarka Ana Rid, bivša dopisnica Ekonomista iz Ukrajine, veruje da uopšte neće ni biti pregovora.
„Ukrajinci znaju da je jedini put koji im donosi sigurnost odlučujuća pobeda“, kazala je Rid, koja takođe smatra da će ratište odrediti novu de facto granicu.
Andrej Kolesnikov iz Karnegi fondacije za međunarodni mir veruje da ni Putin nije zainteresovan za sporazum.
„Blokirao je mogućnosti mirovnih pregovora aneksijom Zaporožja i Hersona. A kako je to učinio namerno, to znači da ne želi pregovore“, kazao je.
Drugi, poput saradnice za spoljnu politiku Centra za SAD i Evropu Angele Stent, smatraju da su pregovori nemogući iz jednostavnog razloga što Moskva nije pouzdana stranka.
„Rusija je prekršila sve sporazume o teritorijalnom integriretu Ukrajine koje je potpisala u proteklih 30 godina“, kazala je Stent. „Ispregovarani sporazum bio bi samo privremen, dok Rusija ne odluči da nastavi sa svojim pokušajem zauzimanja cele Ukrajine“.
U isto veruje i čelnica programa transatlantske sigurnosti u Centru za novu američku bezbednost, Andrea Kendal-Tejlor.
„Bilo koji sporazum koji uključuje teritorijalne ustupke Kijeva samo bi produžio ratovanje time što bi ohrabrio Moskvu da ponovno napadne Ukrajinu u budućnosti“, rekla je. „Jedini stabilni ishod je onaj u kojem bi Ukrajina povratila barem teritoriju koji je držala 24. februara 2022.“
Profesor ruske i kavkaske istorije sa Univerziteta Kembridž, Hubertus Jan, ističe i da bi davanje teritorijalnih ustupaka Rusiji postavilo izuzetno opasan presedan.
„Ako bi poredak uspostavljen nakon 1945. na međunarodnom pravu trebalo da preživi, onda teritorijalni ustupci do kojih se došlo kršenjem tog prava ne dolaze u obzir“, naglasio je Jan.
„Rusiji se ne sme dopustiti da postavi presedan za buduće krađe teritorija. Ali, stvarnost bi se mogla pokazati drugačijom“, kazao je.
BONUS VIDEO Rat uživo – kako izgleda borba na prvoj liniji fronta iz prvog lica