0
U slabo osvetljenim bolničkim sobama u južnoj Ukrajini, vojnici sa odsečenim udovima, prostrelnim ranama, i ožiljcima koji prekrivaju čitavo telo, analiziraju početak najveće kontraofanzive koja je usmerena na jedno od prvih uporišta ruskih vojske strateškog grada Hersona. Svaki od njih svestan je zbog čega njihove snage trpe gubitke, ali takođe nijedan od njih ne planira da odustane od toga da povrati svaki milimetar Ukrajine.
Kako kažu ukrajinski vojnici, nedostaje im artiljerija potrebna za izbacivanje ukorenjenih ruskih snaga, koje su kako kažu, objektivno bolje opremljene. Ali, ono što ruske snage čine „jačim“ jeste i to što ne biraju sredstva kojima će udariti na Ukrajince.
„Upotrebili su sve na nama. Baraž kasetnih bombi, fosforne municije i minobacača. Ko može preživeti takav napad“, rekao je Denis, jedan od teško ranjenih vojnika.
Denis i još osam ukrajinskih vojnika iz sedam različitih jedinica za Vašington post kažu da je pred vojskom duga borba i mnogo veći ljudski gubici.
„Svaki ubijeni Rus nas je koštao petoro naših vojnika“, rekao je Ihor, 30-godišnji komandir koji se povredio nakon što je tenk koji je vozio upao u jarak.
Ihor nije imao vojnog iskustva pre ruske invazije na Ukrajinu 24. februara. Zarađivao je za život prodajom stočne hrane farmama svinja i krava. Na njegovo mesto došao je momak koji takođe nema vojnog iskustva, i to je zajednička crta i bolna rana većine ukrajinskih vojnika.
Tako je Ihor ove nedelje prvi put pucao na čoveka iz svog kalašnjikova. Iako nije znao da njime rukuje, znao je da ima dve mogućnosti – da bude plen ili zver.
Pročitajte još:
„Pucao sam ne razmišljajući ni o čemu. Razumeš, ako ti to ne uradiš, oni će to učiniti“, rekao je Ihor.
Uprkos povredi, on sada željno iščekuje povratak na front.
„Moji ljudi su tamo. Kako da ih ostavim?“ rekao je Ihor.
Drugi vojnici se neće vraćati na bojno polje.
Aleksandar, 28-godišnji bivši građevinski radnik, izgubio je ruku u minobacačkoj eksploziji tokom kontraofanzive prošle nedelje. Zbog toga ga svake noći bude jaki bolovi, koje prate košmari, pa je pitanje je kada će uspeti da ponovo funkcioniše normalno.
Aleksandar je rekao da je ruska vojska bila nemilosrdna.
„Ispalili su rafal. Na naša tri minobacača, oni su odgovorili sa 20″, rekao je Aleksandar.
Ukrajinski vojnici dodaju da moraju pažljivo da racionalizuju upotrebu municije. Problem je i to što, zbog neiskustva, ali i „zakržljale“ opreme i kada pucaju često maše mete, piše Vašington post.
„Kada date koordinate, trebalo bi da budu tačne, ali nisu“, rekao je Aleksandar, napominjući da njegova oprema datira iz 1989. godine.
Inače, gotovo nijedan od njih nikada ranije nije bio u Herson, ali cilj proterivanja ruskih osvajača smatraju vrednim žrtvovanja.
„To je naša zemlja“, poručuju.
Prisetili su se i napada koji je kako kažu došao iznenada. Ruski dronovi Orlan otkrili su njihove položaje.
U trenutku kada su čuli zujanje, vreme za odbranu je već isteklo. Ruski tenkovi su se pojavili iz novoizgrađenih cementnih utvrđenja i minirali pešadiju artiljerijom velikog kalibar. Vozila bi se zatim povukla ispod betonskih skloništa, zaštićena od minobacačke i raketne vatre.
Protivbaterijski radarski sistemi su automatski detektovali i locirali Ukrajince koji su projektilima gađali Ruse, ispuštajući kao odgovor salvu artiljerijske vatre.
Ruski hakerski alati oteli su dronove ukrajinskih operatera, koji su videli kako se njihov avion bespomoćno udaljava iza neprijateljskih linija.
Uprkos svemu kontraofanziva napreduje
Ipak, kontraofanziva napreduje. Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski rekao je da su ukrajinske snage povratile dva sela u Hersonskoj oblasti, a jedan od njegovih pomoćnika postavio je sliku ukrajinske zastave koja je istaknuta iznad sela Visokopolje tokom vikenda.
„Ukrajinske zastave se vraćaju na mesta gde treba da budu“, rekao je Zelenski u video obraćanju. Ali bilo je nemoguće proceniti kakav su napredak ukrajinske snage postigle u svom nastojanju da proteraju ruske osvajače iz Hersona.
Inače, ovaj region, koji je Rusija zauzela na početku invazije, čini ključni deo željenog „kopnenog mosta“ ruskog predsednika Vladimira Putina ka Krimu, poluostrvu koje je Rusija napala i anektirala kršeći međunarodno pravo 2014. godine.
BONUS VIDEO Stefan Slavković: Ukrajinci su uvereni u pobedu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
