Ovo se dešava prvi put nakon 60 godina: Kina se upravo suočava s problemom koji bi mogao da parališe čitav svet

Naime, kinesko stanovništvo palo je 2022. godine na 1,411 milijardi, što je za oko 850.000 manje u odnosu na prethodnu godinu, saopštio je Kineski nacionalni biro za statistiku (NBS), piše CNN.Poslednji put se stanovništvo Kine smanjilo 1961. godine, tokom gladi koja je ubila desetine miliona ljudi širom zemlje.

Ovoga puta, iza pada stoji kombinacija faktora - dalekosežne posledice politike jednog deteta koju je Kina uvela 1980-ih, promena odnosa prema braku i porodici među kineskom omladinom, ukorenjena rodna nejednakost i izazovi podizanja dece u skupim kineskim gradovima.Stručnjaci upozoravaju da bi, ako se održi, ovaj trend mogao da predstavlja problem i za ostajale nacije, pri čemu Kina igra ključnu ulogu u pokretanju globalnog rasta kao druga po veličini ekonomija na svetu.Takođe, pad stanovništva će verovatno pogoršati probleme Kine sa starenjem radne snage i povećavajući njene probleme sa kojima se suočava.

Zašto se ovo dešava?

Pad stanovništva je delimično rezultat kineske politike jednog deteta, koja je više od 35 godina ograničavala parove. Žene su zbog nje često su bile podvrgnute prisilnim abortusima, visokim kaznama i deložaciji.

Uznemirena padom nataliteta poslednjih godina, vlada je ukinula to pravilo. U 2015. parovima je dozvoljeno da imaju dvoje dece, a od 2021. godine troje. Međutim, promena politike i drugi napori vlade, kao što je nuđenje finansijskih podsticaja, imali su mali efekat – iz različitih razloga.Glavni faktori su visoki životni troškovi, troškovi obrazovanja i vrtoglavi rast cena nekretnina.Mnogi ljudi – posebno u gradovima – suočavaju se sa stagnirajućim platama, manjim brojem mogućnosti za posao i iscrpljujućim radnim satima zbog kojih je i teško i skupo podizanje jednog deteta, a kamoli troje.Ova pitanja su pogoršana ukorenjenim rodnim ulogama koje često stavljaju najveći deo kućnih poslova i brige o deci na žene – koje, obrazovanije i finansijski nezavisnije nego ikad, sve više ne žele da to podnose. Žene su takođe prijavile da se suočavaju sa diskriminacijom na poslu na osnovu svog bračnog ili roditeljskog statusa, pri čemu poslodavci često nerado plaćaju porodiljsko odsustvo.

Neki gradovi i pokrajine su počeli da uvode mere kao što su roditeljsko odsustvo i proširene usluge brige o deci. Kineski lider Si Đinping obećao je u oktobru da će „poboljšati strategiju razvoja stanovništva“ i ublažiti ekonomski pritisak na porodice.Neka mesta čak nude novčane podsticaje kako bi podstakli više rađanja. Jedno selo u južnoj provinciji Guangdong najavilo je 2021. godine da će stalnim stanovnicima sa bebama mlađim od dve po godine plaćati do 510 dolara mesečno – što bi moglo da ukupno iznosi više od 15.000 dolara po detetu. Druga mesta su ponudila subvencije za nekretnine za parove sa više dece.Ipak, mnogi aktivisti i žene kažu da je to daleko od dovoljnog.

Šta ovo znači za Kinu?

Pad stanovništva će verovatno doprineti demografskim problemima sa kojima se Kina već suočava. Stanovništvo zemlje već stari, a radna snaga se smanjuje, što predstavlja ogroman pritisak na mlađu generaciju.

Stariji u Kini sada čine skoro petinu njenog stanovništva.Neki stručnjaci upozoravaju da bi zemlja mogla krenuti sličnim putem kao i Japan, koji je imao tri decenije ekonomske stagnacije ranih 1990-ih, što se poklopilo sa starenjem demografije.„Kineska ekonomija ulazi u kritičnu fazu tranzicije, više nije u stanju da se oslanja na obilnu, konkurentnu radnu snagu koja će pokretati industrijalizaciju i rast“, rekao je Frederik Nojman, glavni azijski ekonomista HSBC-a.Kineska ekonomija je već u problemima i povećala su svega tri odsto u 2022. Ovo je jedan od najgorih rezultata u skoro pola veka.

Postoje i društvene implikacije. Kineski sistem socijalnog osiguranja će verovatno biti pod pritiskom jer će biti manje radnika koji će finansirati stvari poput penzija i zdravstvene zaštite - pošto potražnja za ovim uslugama raste zbog sve veće populacije.Takođe će biti manje ljudi koji će brinuti o starima, a mnogi mladi ljudi već rade da bi izdržavali svoje roditelje i bake i deke.

Šta ovo znači za svet?

Kada je reč o uticaju ovog problema na ostatak sveta, oni su ogromni obzirom na njenu ulogu u pokretanju globalne ekonomije.

Pandemija je ilustrovala kako domaći problemi u Kini mogu uticati na tok trgovine i investicija, sa zatvaranjem i graničnim kontrolama koje remete lance snabdevanja.Ne samo da bi usporavanje kineske ekonomije oteglo globalni rast, već bi moglo ugroziti ambicije Kine da pretekne ekonomiju Sjedinjenih Država.„Ograničena sposobnost Kine da reaguje na ovu demografsku promenu verovatno će dovesti do sporijeg rasta u narednih dvadeset do trideset godina i uticati na njenu sposobnost da se takmiči na svetskoj sceni sa Sjedinjenim Državama“, navodi Centar za strateške i međunarodne studije sa sedištem u SAD.Takođe se čini da će Kina ove godine izgubiti svoje mesto kao najmnogoljudnija nacija na svetu u odnosu na Indiju, čija populacija i ekonomija cvetaju.Ipak, neki istraživači kažu da bi vesti iz Kine mogle biti "zlatne".„I za klimatske promene i za životnu sredinu, manja populacija je korist, a ne prokletstvo“, navela je Meri Galager, direktorka Međunarodnog instituta na Univerzitetu u Mičigenu.BONUS VIDEO Pomoć majkama za veći natalitet – gosti Tatjana Macura i Jovana Ružičić

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=pomomajkamazaveinatalitetgostitatjanamacuraijovanaruii-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2947213"]