0
Sjedinjene Američke Države već mesecima pružaju pomoć Ukrajini u izvođenju dalekometnih udara na ruske energetske objekte, što zvaničnici opisuju kao koordinisani napor s ciljem slabljenja ekonomije Vladimira Putina i pritiska na Kremlj da pristane na pregovore.
Obaveštajni podaci koje Vašington deli sa Kijevom omogućili su ukrajinskim snagama da gađaju ključne ruske energetske ciljeve, uključujući rafinerije nafte duboko iza linija fronta, potvrdilo je više američkih i ukrajinskih zvaničnika upoznatih sa kampanjom, prenosi Financial Times.
PROČITAJTE JOŠ:
Ova dosad neotkrivena podrška intenzivirana je od sredine leta i bila je ključna za uspeh ukrajinskih napada, uprkos ranijim pokušajima Bele kuće da ih obeshrabri. Kijevski udari doveli su do rasta cena energenata u Rusiji i prisilili Moskvu da smanji izvoz dizela i poveća uvoz goriva. Intenzivirana razmena obaveštajnih podataka jasno pokazuje da je administracija Donalda Trumpa produbila podršku Ukrajini kako je njeno nezadovoljstvo Rusijom raslo.
Prema izvorima Financial Timesa, ključni trenutak desio se tokom telefonskog razgovora između Donalda Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u julu. Tramp je, kako se navodi, pitao da li Ukrajina može napasti Moskvu ukoliko Vašington obezbedi dalekometno oružje. Dve osobe upoznate s pozivom tvrde da je Tramp signalizirao podršku strategiji da se “Rusi osete bol” i da se pritisne Kremlj na pregovore. Kasnije su iz Bele kuće pojasnili da je Tramp “samo postavljao pitanje, a ne podstrekavao dodatna ubistva”.
Američke obaveštajne informacije pomažu Ukrajini u planiranju ruta, visine leta i vremena napada, omogućavajući dronovima da izbegnu rusku protivvazdušnu odbranu. Dok jedan američki zvaničnik tvrdi da Ukrajina sama bira mete, drugi izvori navode da SAD pomažu u određivanju prioriteta ciljeva. Jedan izvor opisao je ukrajinske dronove kao “instrument Vašingtona za potkopavanje ruske ekonomije”.
Predsednik Zelenski u Kijevu nije želeo da detaljnije komentariše ulogu američkih obaveštajnih službi u napadima duboko u Rusiji, ali je potvrdio da Ukrajina “radi sa američkim obaveštajnim službama, prvenstveno u odbrambene svrhe”, misleći na sisteme protivvazdušne odbrane koje su obezbedili zapadni partneri.
On je naglasio da su uspeh ukrajinskih udara u velikoj meri omogućile tehnološke nadogradnje dronova i povećana domaća proizvodnja: “Naši dronovi, dron-projektili i neki projektili postaju bolji: višestruka namena, veća proizvodnja”.
Većinu napada izvode Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) i grana Oružanih snaga zadužena za bespilotne sisteme. Zelenski je otkrio da su dalekometni dronovi Fire Point i Liutyi predvodili udare u rojevima, ponekad sa do 300 letelica u jednoj operaciji, a korišćeni su i domaći projektili Neptun i Flamingo.
U subotu je SBU objavio da su dronovi njegove elitne jedinice Alpha uspešno pogodili rafineriju nafte Bashneft-UNPZ u Ufi, oko 1.400 kilometara od Ukrajine, postrojenje koje snabdeva rusku vojsku. Iz SBU su poručili da su dalekometni udari usmereni na “uništavanje vojnog potencijala neprijatelja – uključujući ekonomske kapacitete” i najavili povećanje broja i obima napada.
Intenzitet udara dramatično je rastao u avgustu i septembru, što je primoralo Moskvu na smanjenje izvoza dizela. Prema procenama, pogođeno je najmanje 16 od 38 rafinerija, čime je izvan pogona stavljeno više od milion barela dnevnog kapaciteta, a Rusija je izgubila oko 20% proizvodnje goriva.
Glasnogovornik Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da SAD i NATO “redovno” pružaju obaveštajne podatke Ukrajini, dok jedan zvaničnik Bele kuće tvrdi da bi rat “nikada ne bi nastao” da je Trump još uvek predsednik i da on sada “pokušava da ga zaustavi”.
Tramp još nije doneo odluku da li će Ukrajini obezbediti dalekometne projektile poput Tomahawka. Zelenski je rekao da se ta opcija razmatra i da bi “mogla ojačati Ukrajinu i malo otrijezniti Ruse”.
