Oglasila se žena Putinovog kritičara koji je osuđen na 25 godina robije: Zabrinuta je za zdravlje svog muža, a evo zašto ga neće posetiti u zatvoru

I sama je bila toliko otvorena da ne može da rizikuje da otputuje u Rusiju u slučaju da i ona završi u zatvoru.„Bojim se da bi me mogli pritvoriti da izvršim pritisak na Vladimira, a ne mogu sebi da priuštim i da izgubi glas, ili da našu decu ostavi bez oba roditelja“, objasnila je Evgenija telefonom iz SAD, gde porodica živi.Ona kaže da je „slomljenog srca“ – nije joj čak ni bilo dozvoljeno da razgovara sa svojim mužem od njegovog hapšenja pre više od godinu dana – ali za sada je otupela zbog ozbiljnosti presude da se fokusira na prikupljanje međunarodne podrške, prenosi BBC.

Vladimir Kara-Murza je takođe britanski državljanin, ali dok su SAD, Kanada i Letonija brzo krenule ka sankcionisanju ruskih zvaničnika koje smatraju odgovornim za nevolju aktiviste, njegova britanska vlada nije išla tim tempom.Ministarstvo inostranih poslova Velike Britanije u petak je objavilo sankcije protiv jednog sudije i dvojice istražitelja uključenih u suđenje Kara-Murzi, kao i dvojici agenata Federalne službe bezbednosti (FSB) osumnjičenih za veze sa njegovom iznenadnom, kritičnom bolešću 2015. i 2017. izazvanom toksinom, koji nikada nije identifikovan.Evgenija je pozdravila taj potez."Samo me žalosti što je trebalo godinu dana nezakonitog pritvora, užasne kazne od 25 godina u strogom režimu i veoma zabrinjavajuće pogoršanje zdravlja mog muža da bi britanska vlada prešla na nešto snažniji odgovor", rekla mi je ona ubrzo nakon saopštenja.

Vladimir Kara-Murza ponovo gubi osećaj u stopalima i levoj šaci - simptomi koji su se javili nakon trovanja. Zatvorski lekar je dijagnostikovao polineuropatiju, koja pogađa nerve.„Godinama je mogao da zadrži te simptome redovnom vežbom, ali sada su se vratili i izgleda da se šire“, kaže Evgenija. „Verujem da ruske vlasti to koriste kao mučenje; polako ubijaju osobu", dodala je.Vladimir Kara-Murza je rođen u Moskvi 1981. godine i preselio se u Veliku Britaniju kao tinejdžer kada se njegova majka udala za Jorkširca.Išao je u javnu školu u Harou, a zatim je čitao istoriju na Kembridžu. Ima ukusa za jakne od tvida i lule za pušenje, a u jednom od pisama koje mi je poslao iz zatvora naveo je 'Da, ministre!' i 'Favlti Tovers' među njegovim omiljenim TV emisijama.Kara-Murza je podjednako elokventan na engleskom kao i na ruskom, i koristi i jedno i drugo da osudi kako je predsednik Putin sistematski slamao demokratske vrednosti do kojih je njemu kao aktivisti stalo.

Ali njegove političke ambicije su uvek bile usredsređene na njegovu domovinu. U svojoj prijavi za studiranje na Kembridžu, koju mi je pokazano, tinejdžer Kara-Murza opisao je svoju najveću težnju kao „vođenje zemlje u kojoj sam rođen”.Odrastao je tokom kratkotrajnog, ali intenzivnog ruskog naleta demokratskog haosa kada se Sovjetski Savez raspao. Sa 13 godina čak je osnovao sopstvenu dečiju političku partiju i pokušao da je registruje u Ministarstvu pravde u Moskvi, koje je to odbilo.„Čak i za te demokratske dane, ovo je bilo previše“, našalio se u jednom pismu iz svoje ćelije, uz nasmejane emodžije.Njegovo prvo značajno političko sećanje je na neuspeli državni udar 1991. godine, kada su tvrdolinijaši pokušali da svrgnu Mihaila Gorbačova i preokrenu njegove liberalizacione reforme. Ogromnoj gomili koja je tada podigla barikade oko parlamenta pridružio se i Kara-Murzin otac, a aktivista to opisuje kao „najbolje i najslobodnije dane” u modernoj istoriji Rusije.U vreme kada je diplomirao i vratio se u Moskvu 2003. godine, predsednik Putin je stezao političke šrafove.

Te jeseni, sa 22 godine, Kara-Murza se kandidovao za mesto u ruskom parlamentu i izgubio. Pravi opozicioni kandidati su i dalje bili dozvoljeni na glasanje tih dana, ali su gradske vlasti gasile svetla na njegovim predizbornim bilbordima, a kada se pojavio u TV debati, isključen mu je mikrofon.Dve decenije kasnije, on i dalje odbija da bude ućutkan. Njegovo suđenje za izdaju održano je iza zatvorenih vrata, iako nije reč o državnim tajnama. Čak i zvanična optužnica jasno kaže da je on kažnjen zbog izazivanja Kremlja: slučaj je zasnovan na javnim političkim govorima, održanim u zemlji i inostranstvu.Dakle, kada je iz kaveza od neprobojnog stakla dao svoje poslednje obraćanje sudu, jedinu publiku pred njim su činili tužioci, istražitelji i sudije: svi zupčanici u sistemu koji su aktivistu proglasili krivim onog dana kada je naređeno njegovo hapšenje godinu ranije.Ali tekst njegovog govora je brzo procurio od strane njegovih pristalica koji su ga postavili na internet u modernoj verziji samizdata, na način na koji su dela pisaca disidenta kopirana i deljena u sovjetsko vreme.

Bilo je kratko, manje od četiri minuta, ako ga pročitate naglas. Ali Kara-Murza bi odvagao svaku reč, svestan da je to najvažnija adresa njegovog političkog života.To donosi njegovu sopstvenu, prokletu presudu o vladavini predsednika Putina. On ruskog predsednika naziva „diktatorom“ i „uzurpatorom“ i osuđuje njegov „zločinački rat“ protiv Ukrajine. Upravo zbog takve priče je i uhapšen.Kara-Murza se priseća i svog velikog prijatelja i političkog inspiratora Borisa Njemcova. Nekada istaknuti reformator, Njemcov je streljan i ubijen 2015. godine, samo nekoliko metara od Kremlja. Sam Kara-Murza se prvi put teško razboleo nekoliko meseci kasnije.Nakon susreta u Engleskoj, njih dvoje su postali bliski saveznici i prijatelji, a kasnije su sarađivali na projektu koji je bio velika iritacija za najbogatije i najmoćnije Ruse.Oni su snažno lobirali u SAD za zakon poznat kao Zakon Magnitskog, koji dozvoljava kaznene sankcije protiv ruskih prekršilaca ljudskih prava. Predlog zakona je imao za cilj korumpiranu elitu koja uživa u privatnim školama, bankovnim računima i ekstravagantnoj imovini na Zapadu, dok gazi osnovne slobode kod kuće.Niz evropskih zemalja je ubrzo doneo sopstvene verzije zakona, a Evgenija Kara-Murza veruje da je tretman njenog muža isplativ.„Mislim da je to zbog kombinacije stvari, uključujući to kako on nastavlja da bude nedvosmislen u svom protivljenju režimu i njegovim zločinima“, kaže ona. „Ali 35 ili 36 zemalja sada ima zakonodavstvo Magnitskog, što pokazuje da je Vladimir veoma efikasan u svom poslu. Zato ga toliko mrze.“Sergej Podoprigorov, glavni sudija koji je Kara-Murzu osudio na zatvorsku kaznu, bio je jedna od prvih meta na listi.Ali Kara-Murzina „Poslednja reč“, njegov govor na malom, drvenom dvoru u Moskvi, bila je više od osude tiranije i užasnog rata. Preneo je i njegov sopstveni san, o drugoj Rusiji. Zemlja za koju i dalje veruje da će jednog dana biti istinita, demokratska i slobodna.„Taj dan će sigurno doći kao što proleće dolazi i posle najhladnijih zima“, insistirao je on sa optuženičke klupe, obraćajući se svima koji bi mogli čuti, uprkos svim izgledima.To je ta vizija koja je dovela Vladimira Kara-Murzu dovde. To je sada vera za koju mora da se drži u samoći svoje zatvorske ćelije.BONUS VIDEO: Putin u iznenadnoj poseti frontu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=apputinuiznenadnojposetiukrajinigp-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5834804"]