Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs/ Viktor Antonyuk / Sputnik / David Ryder / Zuma Press / Profimedia/EPA-EFE/VALERY SHARIFULIN/TASS Host Photo Agency

Veliki broj Rusa i ruskih kompanija došao je u Srbiju nakon što je počela invazija Moskve na Ukrajinu. Oni su nastavili svoje živote i poslove daleko od sankcija, ne obazirući se preterano na trenutna dešavanja i (ne)rasploženje prema Rusima u Evropi. Ruski medij „Moskov tajms“ donosi priču iz nove "ruske oaze" Beograda.

Raskošno ukrašen glavni ulaz u zgradu Narodne Skupštine Srbije u baroknom stilu, jedva se nadzirao iza mora protestnih šatora i improvizovane bine ukrašene bilbordima. Na jednom od bilborda je bilo lice ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova uz natpis „najveći svetski diplomata“.

„Isti smo ljudi“, veselo je odgovorila jedna žena u 40-tim godinama, na pitanje o razlozima zbog kojih podržava Rusiju i Lavrova.

„Mi smo iste vere. Nikada nismo međusobno ratovli. Uvek smo pomagali jedni drugima“, dodao je drugi demonstrant Pavle Pajić, koji se dobrovoljno javio da govori u ime ostalih demonstranata koji od početka godine pozivaju na ostavku srpskog parlamenta, prenosi Moskov tajms.

Foto:EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV ; Filip Krainčanić/Nova.rs; Dragan Mujan/Nova.rs

Sve veći broj Rusa i ruskih firmi dolazi u Srbiju od početka rata u Ukrajini, pokazuju javno dostupni podaci i stručnjaci koji su govorili za „Moskov tajms“.

Državljani Rusije su od početka invazije registrovali više od 1.000 kompanija u Srbiji. Većina tih kompanija radi u IT sektoru i omogućava Rusima da brzo legitimizuju svoj boravak u Srbiji jer su ograničeni na boravak do 30 dana bez vize.

„Moja kompanija je upravo sve preselila ovde, tako da nisam razmišljao o tome“, rekao je Anton (24), IT stručnjak iz Moskve koji se preselio u Beograd u aprilu.

Mural Vladimir Putin Foto:EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

„Nisam očekivao da će Srbija biti tako kul zemlja i da će Srbi biti tako fini ljudi. Ne radi se o tome što ovde vole Ruse, oni su samo ljubazni i otvoreni“, rekao je Anton, koji nije hteo da navede prezime iz bezbednosnih razloga.

Iako zvanični podaci o ruskoj migraciji nisu dostupni, smatra se da se do 50.000 Rusa doselilo u Srbiju od februara.

Podrška Rusiji i dalje je visoka u Srbiji šest meseci nakon početka rata u Ukrajini. Istraživanje javnog mnjenja Istraživačkog centra Demostat u junu pokazalo je da je ruski predsednik Vladimir Putin najpopularniji strani političar u Srbiji, a više od 50 odsto Srba veruje da je zapadni vojni savez NATO odgovoran za događaje u Ukrajini.

Jedan od razloga zašto je Srbija posebno privlačna za preseljenje Rusa je taj što se Srbija nije pridružila zapadnim nacijama.

Smeštajući se u Srbiji, ruske kompanije ne samo da zadržavaju pristup evropskim tržištima i evropskim firmama, već i lako mogu da se vrate u Rusiju ako bude potrebno. Za razliku od drugih evropskih zemalja koje su zatvorile vazdušni prostor za Rusiju, letovi za Moskvu i dalje redovno poleću sa beogradskog aerodroma.

Foto:Kommersant Photo Agency / ddp USA / Profimedia;shutterstock by Eremin Aleksey; shutterstock by urza.

„U suštini, oni koriste Srbiju za izbegavanje sankcija“, rekla je za „Moskov tajms“ Ivana Strander, savetnica u vašingtonskoj Fondaciji za odbranu demokratija.

Jedna od najistaknutijih ruskih kompanija je IT gigant Jandeks, koji je ranije ovog leta otvorio novu kancelariju za 700 zaposlenih u centralnom beogradskom naselju Dorćol, prenosi Moskov tajms.

U ovom delu Beograda nalazi se i ruska novinska agencija Sputnjik, koja nastavlja da radi u Beogradu uprkos tome što je zabranjena u EU. Glavna urednica Sputnjika u Beogradu Ljubinka Miličić rekla je prošlog meseca da će im se uskoro pridružiti i ruska državna televizija RT koja je nakon ruske invazije prinuđena da prekine sa radom u SAD i EU.

Iako je malo verovatno da će dolazak RT značajno promeniti pejzaž u Srbiji, njegovo prisustvo u zemlji bi bilo simbolično, smatra Enđeluše Morina, viši saradnik za politiku u Evropskom savetu za spoljne odnose.

„Malo mi je čudno što Srbija to dozvoljava, posebno sada kada je veliki pritisak na Srbiju vezi sa ‘biranjem strane’ (između EU i Rusije prim. aut.)“, rekao je Morina.

Veći uticaj Rusije na lokalni medijski pejzaž postao je očigledan prošlog meseca kada su izbile tenzije na Kosovu.

PROČITAJTE JOŠ:

„Dezinformacije na društvenim mrežama su malo podivljale. Mnogo toga je stiglo iz različitih izvora u vezi sa ili na neki način povezano sa ruskom propagandom“, rekao je Morina.

Konkretno, činilo se da veliki deo izveštavanja o incidentu na Kosovu na ruskom jeziku podstiče mogućnost „novog balkanskog rata“.

Na trgu u centru Beograda takvih bojazni nije bilo. Na pitanje o invaziji Rusije na Ukrajinu, demonstrant Pajić je govorio o „pozitivnim efektima rata“.

„Ovo je priča o oslobađanju čitavog čovečanstva“, rekao je on.

BONUS VIDEO: Skup podrške Ukrajini u centru Beograda

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Pratite nas na Google News

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare