Da bi se suprotstavio drugom talasu koronavirusa, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je novi policijski čas. Demonstranti su reagovali besom na njegovu nedoslednost, usred šireg nezadovoljstva zbog njegovog vođstva.
Ovako počinje tekst Patrika Kingslija u Njujork tajmsu pod naslovom „Srpski protesti naišli na nasilni odgovor“, u kome stoji da je hiljade Srba demonstriralo u sredu, drugu uzastopnu noć, kao odgovor na upravljanje korona krizom od strane predsednika Vučića, koje je izazvalo širu zabrinutost zbog stanja demokratije u Srbiji.
Protesti su, kako piše Njujork tajms, bili prvi veliki nemiri vezani za pandemiju u Evropi od početka krize, koji su naišli na nasilni odgovor policije za koji su neki analitičari rekli da u Srbiji nije bio takav još od vladavine Slobodana Miloševića.
„Srbi su prvi put izašli na ulice u utorak, ubrzo nakon što je Vučić najavio da će Beograd biti stavljen pod novo trodnevno zatvaranje nakon potvrđenih infekcija drugog talasa koronavirusa“, konstatuje Kingsli.
Međutim, kako primećuje, demonstracije su brzo prerasle u širi izraz frustracije zbog sve veće kontrole Vučića nad državnom politikom, u okviru koje loše upravlja srpskim pandemijama. Dodaje da su se protesti nastavili u sredu, čak i pošto je Vučić suspendovao odluku da izvrši drugo zatvaranje.
Demonstranti su za Njujork tajms rekli da nisu ljuti zbog ponovnog zatvaranja u domove već zbog vladinih pogrešnih koraka koji su stvorili potrebu za novim ograničenjima. Tu misle na odluke o parlamentarnim izborima i ponovno pokretanje velikih javnih sportskih događaja.
„Nemamo ništa protiv ostanka kući još tri dana, to nije bio problem. Međutim, oni se igraju sa našim umom i sa istinom. Kada njima odgovara da imaju izbore, onda nema korone. Oni su organizovali fudbalske i teniske utakmice i zbog toga imamo situaciju da su bolnice pune“, kaže Dragana Grnčarski, menadžerka modnih događaja koja je oba dana protestovala.
Nakon što je u martu prvo uveo jedno od najstrožih zatvaranja u Evropi, Vučić je ukinuo je socijalna ograničenja početkom maja, tvrdeći da je njegova vlada pobedila koronu.
Međutim, dok su druge evropske zemlje postepeno ublažavale svoje mere, kako navodi Njujork tajms, Vučić se odlučio za brži proces, omogućavajući Srbima da se okupe u desetinama hiljada, bez društvenog distanciranja na sportskim utakmicama uz ponovno otvaranje noćnih klubova.
„Prešli smo iz jedne krajnosti u drugu“, rekla je dr Jelena Vasiljević, ekspertkinja za protestne pokrete na Balkanu Univerziteta u Beogradu.
Kingsli dodaje da je Vučić u početku odbio da promeni kurs ponovnog otvaranja, čak i kada je dnevni broj novih slučajeva porastao sa ispod 20 na iznad 300.
„Insistirao je da se kontroverzni opšti izbori održe 21. juna koje je većina opozicionih stranaka dugo planirala da bojkotuje, rekavši da ne žele da legitimišu proces za koji smatraju da se sprovodi u korist Vučića“, piše novinar Njujork tajmsa.
Prema kritičarima gospodina Vučića, kako navodi Kingsli, njegova odluka da prvo ublaži ograničenja uoči glasanja koje je sigurno povećalo njegovu moć, a zatim ih uskoro ponovo uspostavi, ocenjena je kao politička igra sa javnim zdravstvom.
„Građani su neprestano obmanjivani, a vlast ih laže zbog političkih ciljeva“, rekla je Tena Prelec, ekspertkinja za politiku jugoistočne Evrope na Univerzitetu Oksford.
Analitičari kažu da spontana priroda protesta odražava nedostatak institucionalnih sredstava za izražavanje neslaganja.
Pod Vučićem, kvalitet srpske demokratije opao je sa „slobodne“ na „delimično slobodnu“, tvrdi Fridom haus.
U utorak uveče neki demonstranti su nakratko ušli u zgradu parlamenta pre nego što ih je policija naterala.
Policijajci su snimljeni kako tuku nenaoružane demonstrante palicama, u scenama za koje su neki analitičari rekli da liče na ponašanje policije tokom vladavine Slobodana Miloševića.
„Prekomernu upotrebu sile nismo videli od Miloševića 1996. ili 1997. Međutim, protesti bi uskoro mogli da se raspadnu zbog njihove prirode koja nema vođu, nedostatka jasnog cilja i jačine Vučića“, prenosi Njujork tajms reči dr Vasiljević.
Slične masovne demonstracije raspršene su prošle godine bez prisile Vučića.
„Ova situacija je malo drugačija, ali još uvek moramo da imamo jasnu političku artikulaciju i jasnu političku naraciju“, kaže dr Vasiljević.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare