Publika u Beogradu gledala je njen poslednji slom: Petnaest godina od tragične smrti Ejmi Vajnhaus

Ejmi Vajnhaus preminula je u 27. godini u Londonu, zvanično zbog posledica trovanja alkoholom.

Bila je jedna od najvećih svetskih zvezda, kantautorka specifičnog vokala koja je stvarala muziku mešajući žanrove u svojim pesmama, uključujući ritam i bluz, soul i džez. Iza sebe je ostavila brojne hitove koji se i danas slušaju, a njen album "Back to Black" najprodavaniji je album veka, koji joj je doneo pet Gremija i zauvek je učinio jednom od najvećih muzičkih zvezda.

Iako je svetsku slavu postigla zahvaljujući svojoj specifičnoj boji glasa, kao i jednistvenom pristupu muzici, neretko je pažnju privlačila i svojim stilom života, kao i brojnim skandalima.

Rođena je u Londonu 14. septembra 1983. godine u jevrejskoj porodici, a kao dete je već pokazivala svoju buntovničku stranu, te je sa 13 godina izbačena iz škole.

Roditelji su joj se razveli kada je bila dete, a koliko je teško podnela razvod roditelja i raspad porodice, govorila je u svom prvom albumu „Frank“. Ovim albumom, koji je objavljen 2003. godine, uspela je da se probije na svetskoj sceni i zabeleži prve velike uspehe. Naziv njenog prvenca je posvećen Frenku Sinatri, koji joj je bio idol, piše "Biography".

Drugi album „Back to Black“ učinio ju je jednom od najvećih svetskih zvezda, a popularnost se prenela i u Sjedinjene Američke Države. Na ovom albumu se nalazi jedna od njenih najpoznatijih pesama „Rehab“, koju je i časopis „Time“ proglasio najboljom numerom 2007. godine. Ista numera se našla u top 10 singlova britanske i američke top-liste.

Iako je pesma postigla ogroman uspeh, njena pozadina nije svetla. Naime, numera govori o problemima sa zavisnošću, koji su Ejmi na kraju koštali života.

„Ja sam rođena muzičarka. Rođena pevačica, ali sam nekako dosta stidljiva. Znate li kako je to? Ne bih da delujem sentimentalno, ali to je pomalo kao da ste zaljubljeni, ne možete da jedete, nemate mira, tako nekako. Ali onog trenutka kada se popnete na binu, sve je u redu. Tog trenutka kada počnem da pevam“, rekla je jednom prilikom Ejmi.

I dok je na poslovnom planu postizala ogromne uspehe, na privatnom planu prolazila je kroz brojne krize i izazove sa kojima se suočavala. Tvrdila je da se porocima odala zbog nesrećnog detinjstva, a kombinacija sedativa, alkohola i narkotika imala je snažne efekte na nekoga ko je oboleo od anoreksije, sa čime se godinama borila.

Sa poremećajem u ishrani susrela se sa samo 15 godina, a dodatno su joj zdravlje ugrožavali poroci kojima se takođe odla još u periodu rane adolescencije. Kako je i u svojim pesmama često govorila, osećala se usamljeno i falila joj je ljubav.

Mnogo se spekulisalo i o nerazjašnjenim odnosima koje je imala sa svojim ocem. Naime, u pesmi „Rehab“ postoji stih „Moj tata misli da sam dobro“, a priča koja stoji iza ovoga je sve pogodila. Jednom prilikom je pod uticajem alkohola pala i udarila glavom, a ubrzo je smeštena u rehabilitacioni centar. Ipak, njen otac nije želeo da prihvati činjenicu da je pevačici potrebna pomoć, već je kazao da je „samo popila koju čašicu više“. Fanovi su smatrali da je Miču Vajnhausu bila važna jedino zarada od njenih zakazanih nastupa.

Njena životna ljubav bio je Blejk Sivil, a veza im je bila veoma turbulentna. Stalne svađe, tuče, raskidi i ponovna pomirenja bili su uobičajeni za njih dvoje, a svetski mediji često su pisali o skandalima u njihovom odnosu.

„Sve pesme na albumu govore o stanju moje veze u to vreme s Blejkom. Nikad u životu nisam osećala ono što osećam prema njemu. Bilo je vrlo katarzično, jer sam se osećala užasno zbog načina na koji smo se odnosili jedno prema drugom. Mislila sam da se više nikada nećemo videti. Sada se on smeje kad pričam o tome. Volimo se. Uvek smo se voleli. Ali ne mislim da je tada bilo smešno. Htela sam da umrem“, rekla je Ejmi 2007. godine.

U toku jednog intervjua, komadićem razbijenog ogledala na stomaku je urezala njegovo ime. Navodno je zbog njega počela da konzumira i heroin, a par se zavnično razveo 2009. godine, kako je delovalo – bez Ejminog pristanka.

Nakon razvoda je stupila u vezu sa Regom Trevisom, koji je sa njom bio do njene smrti 2011. godine. Ipak, prema izjavama njegove tadašnje devojke, Reg ju je samo iskoristio za promociju svog dokumentarca.

Zbog načina života i čestih skandala i karijera je počela da ide silaznom putanjom i to u trenutku kada je bila na vrhuncu slave. Usled neodgovornosti i nestabilnosti imala je sve manje nastupa, a poslednji je održala u Beogradu. Na ovom koncertu je jedva stajala na nogama, a pokušala je da otpeva tek nekoliko pesama. Međutim, to joj nije pošlo za rukom. U par navrata je nezadovoljna publika zviždala, a Ejmi je plakala na sceni.

Njena poslednja evropska turneja otkazana je nakon ovog neuspelog koncerta u Beogradu 18. juna 2011. godine, a njen poslednji javni nastup dogodio se u Kemdenu, u Londonu, 20. jula 2011. godine, kad je nastupila kao gost iznenađenja na sceni kako bi podržala svoju kumu Dionu Bromfild.

Samo mesec dana nakon konecerta održanog u Beogradu pronađena je mrtva u svom stanu u Londonu, a tada je imala samo 26 godina.

Tog jutra oko 10 sati njen radnik obezbeđenja, Endru Moris, ušao je u sobu i pronašao je u krevetu. Mislio je da spava pa je izašao iz sobe. Kako nije izašla 15 sati, odlučio je još jednom da proveri kako je. Kad je ušao u sobu, video je da se u međuvremenu nije pomerila.

Shvatio je da ne diše i pozvao Hitnu pomoć. Lekari su mogli samo da konstatuju njenu smrt, a u sobi su pronađene tri prazne flaše votke. Obdukcija je pokazala da je u krvi imala pet puta veću količinu alkohola od zakonski dozvoljene, piše "American Songwriter".

Veče pre smrti izjavila je da ne zna hoće li ikada prestati da pije, ali "da ne želi da umre". "Radovala se budućnosti", rekao je njen lekar. Veče pre smrti gledala je TV i slušala muziku, kako je svojevremeno ispričao Moris.

Prethodno je osvojila pet Gremi nagrada za jedno veče, bila je muza Karla Lagerfilda, a poznata je bila i po brojnim nesvakidašnjim tetovažama. Prva koju je istetovirala bila je lik Beti Bup.

Pričalo se i da je imala komplekse zbog svog izgleda, te da je sebe smatrala izuzetno ružnom, iako ju je publika širom sveta obožavala zbog specifične lepote i jedinstvenog stila. Bila je visoka svega 159 centimetra, a uvek je nosila visoke punđe.

Kada je preminula u 27. godini života, ušla u „Klub 27“, koji se vezivao za mlade umetnike čiji su život, kao i karijera na vrhuncu, okončani preranom smrću - Dženis Džoplin, Kurt Kobejn, Džimi Hendriks, Džim Morison.

Nakon njene smrti njeni roditelji su pokrenuli fondaciju u njeno ime kako bi pomogli ljudima koji se leče od zavisnosti.