Pljačkaši su mislili da su pronašli običan bronzani disk: Naučnici otkrili da je star 3.600 godina i da krije neverovatnu tajnu o našem svetu

Arheolozi su i ranije pronalazili drevne instrumente i zapise povezane sa posmatranjem nebeskih tela, ali su prikazi nebeskog svoda nastali mnogo kasnije. Kada su pljačkaši uhvaćeni u policijskoj akciji 2002. godine, disk i ostali predmeti iz iste riznice – među kojima su bili mačevi, spiralne narukvice, dleto i bronzane sekire – dospeli su u ruke arheologa.

Analize su pokazale da predmeti potiču iz perioda oko 1600. godine pre nove ere i da ih je izradila Unjetička kultura, jedna od najznačajnijih kultura ranog bronzanog doba u Evropi. Posebnu pažnju privukao je upravo bronzani disk, za koji se veruje da je nastao vek ili dva ranije i da je tokom vremena više puta dopunjavan i menjan.

Danas poznat kao Nebranski nebeski disk, ovaj artefakt smatra se „najstarijim preciznim prikazom neba u istoriji čovečanstva“, navodi arheolog Harald Meler sa saradnicima u studiji objavljenoj 2024. godine u časopisu Scientific Reports.

Od trenutka kada je otkriven, disk je bio predmet brojnih istraživanja, a uvršten je i u UNESCO-ov registar „Pamćenje sveta“.

Melerov tim utvrdio je da je disk nastajao u nekoliko faza. U početku su na njemu bili prikazani zlatni Mesec i zvezde, da bi kasnije sa obe strane bile dodate dve zlatne zakrivljene trake koje označavaju tačke izlaska i zalaska Sunca tokom letnjeg i zimskog solsticija. Jedna od njih je u međuvremenu izgubljena ili uklonjena.

Na donjem delu diska kasnije je dodat još jedan zakrivljeni element sa urezanim detaljima, za koji se pretpostavlja da predstavlja solarnu barku boga Ra, važan simbol iz drevne egipatske religije.

Raspored zvezda nije slučajan

Nijedna zvezda na disku nije postavljena nasumično. Naučnici smatraju da prikazuju sazvežđe Plejade, poznato i kao Sedam sestara, koje je u drevnim civilizacijama služilo kao prirodni kalendar za setvu i žetvu.

Još je antički grčki pesnik Hesiod savetovao zemljoradnike da započnu žetvu kada se Plejade pojave krajem leta, a oranje kada nestanu sa horizonta početkom proleća.

Upravo zbog toga pojedini istraživači smatraju da zakrivljeni simbol na donjem delu diska zapravo predstavlja srp. S druge strane, ukoliko zaista prikazuje barku kojom bog Ra putuje nebom od izlaska do zalaska Sunca, njegova astronomska simbolika jednako je značajna.

Tragovi uticaja drevnog Egipta

Na prvi pogled deluje neverovatno da su stanovnici Evrope u bronzanom dobu bili pod uticajem egipatske kulture, ali postoje brojni dokazi da su se pojedini motivi širili daleko izvan doline Nila.

Slični prikazi solarne barke pronađeni su i u severnoj Evropi, što ukazuje na to da su egipatske religijske ideje dopirale mnogo dalje nego što se ranije pretpostavljalo.

Neki istraživači smatraju da zakrivljeni simbol predstavlja boginje Izidu i Hator, čiji se pandan u nordijskoj mitologiji smatra Freja. Drugi tvrde da je reč o mitskom zlatnom brodu Skidbladnir, koji pripada njenom bratu Frejru, pošto su oba božanstva povezana sa Suncem.

Pretpostavlja se da je disk na kraju namerno zakopan kao ritualni prinos bogovima. Hiljadama godina ležao je na brdu sa kojeg se posebno dobro mogu posmatrati izlazak i zalazak Sunca, kao i druga nebeska dešavanja.

Polemike oko starosti artefakta

Ipak, nisu svi stručnjaci uvereni da Nebranski nebeski disk zaista potiče iz bronzanog doba.

Arheolozi Rupert Gebhard i Ridiger Krauze tvrdili su da lokalitet na kojem je pronađen zapravo pripada gvozdenom dobu, što bi značilo da je disk čak hiljadu godina mlađi nego što se veruje. Prema njihovoj teoriji, predmet je naknadno zakopan kako bi izgledao vrednije.

Kao argument naveli su da zemlja koja se zadržala na disku ne odgovara tlu sa lokaliteta iz bronzanog doba, kao i da su motivi zvezda na noćnom nebu bili karakteristični za kasnije nordijske kulture.

Međutim, Državni muzej praistorije u Nemačkoj odbacio je ove tvrdnje, ocenivši ih kao pogrešne i obmanjujuće.

Rekonstrukcija pokazala kako je nastao

Još jedan istraživač tvrdio je da zelenkasta patina na disku nije nastala prirodnim putem, već je veštački izazvana pomoću kiseline, urina i plamenika. Međutim, on nikada nije imao priliku da lično pregleda artefakt.

Ranije analize već su pokazale da je bakar korišćen za izradu diska dopremljen iz Alpa, dok zlato potiče iz Kornvola u Engleskoj.

Kako bi utvrdili na koji način je disk napravljen pre oko 3.600 godina, Melerov tim sarađivao je sa majstorom za obradu metala Herbertom Bauerom, koji je izradio njegovu repliku.

Proučavanje mikroskopske strukture metala pokazalo je da disk nije izliven u kalupu, već je nastao dugotrajnim kovanjem jednog komada bronze, jer tako tanak disk nije bilo moguće izliti od rastopljenog metala.

„O uticaju Unjetičke kulture na razvoj metalurgije u ranom bronzanom dobu mnogo se raspravljalo, posebno kada je reč o naprednim tehnikama livenja. Nebranski nebeski disk pokazuje da su zanatlije Unjetičke kulture bile izuzetno vešti i inovativni majstori u obradi bakra i proizvodnji bronze“, zaključio je Harald Meler.