Nije novac: Naučnik otkrio zbog čega su Finci najsrećniji ljudi na svetu i šta treba da naučimo od njih da bismo živeli bolje

Za Jana-Emanuela de Nevea, ekonomistu sa Univerziteta Oksford i glavnog urednika Svetskog izveštaja o sreći, odgovor nije jednostavan niti se svodi na bogatstvo. Godinama proučava šta ljude zaista čini zadovoljnima i tvrdi da sreća nije prolazno osećanje, već način na koji ljudi doživljavaju sopstveni život.

Upravo zato se u istraživanju koje obuhvata skoro 150 zemalja ne postavlja pitanje da li je neko danas srećan ili dobro raspoložen. Umesto toga, učesnici treba da zamisle merdevine sa deset prečki. Na vrhu je najbolji život koji mogu da zamisle, na dnu najgori, a njihov zadatak je da procene gde se trenutno nalaze. Na osnovu odgovora više hiljada ljudi pravi se rang-lista koja pokazuje koliko su građani pojedinih država zadovoljni svojim životom. Konačan plasman ne zavisi od jednog istraživanja, već od proseka rezultata prikupljenih tokom prethodne tri godine.

Tek nakon toga počinje pravi posao. Istraživači pokušavaju da objasne zbog čega su neke zemlje u samom vrhu, a druge znatno niže. U analizu uključuju niz pokazatelja od bruto domaćeg proizvoda po stanovniku i očekivanog životnog veka, preko dostupnosti zdravstvene zaštite, do toga da li ljudi imaju nekoga na koga mogu da se oslone u teškim trenucima, koliko veruju svojim sugrađanima i koliko su spremni da pomognu drugima.

Rezultati pokazuju da novac jeste važan, ali daleko od toga da je presudan. Nordijske zemlje imaju razvijene ekonomije, ali ono što ih izdvaja jeste način na koji funkcioniše društvo. Razlike između bogatih i siromašnih manje su nego u mnogim drugim razvijenim državama, a građani imaju osećaj sigurnosti jer znaju da neće ostati bez zdravstvene zaštite, obrazovanja ili osnovne finansijske podrške ukoliko izgube posao.

De Neve za New Scientist smatra da upravo taj osećaj sigurnosti ima veliki uticaj na svakodnevni život. Kada ljudi ne moraju stalno da razmišljaju o tome kako će platiti lečenje ili šta će biti ako ostanu bez primanja, lakše se posvećuju porodici, prijateljima i stvarima koje ih ispunjavaju.

Još važniji faktor, kaže on, jesu međuljudski odnosi. Tokom istraživanja pokazalo se da su srećniji oni koji redovno provode vreme sa porodicom i prijateljima, zajedno ručaju ili večeraju i imaju nekoga kome mogu da se obrate kada naiđu na problem. U nordijskim zemljama ravnoteža između posla i privatnog života mnogo je izraženija nego u većem delu sveta, pa ljudi imaju više vremena upravo za takve odnose.

Jedan od najzanimljivijih pokazatelja koji istraživači koriste nema nikakve veze sa novcem. Građanima se postavlja pitanje kolika je verovatnoća da bi im neko vratio novčanik ukoliko bi ga izgubili. Naizgled jednostavno pitanje pokazalo se kao odličan pokazatelj poverenja među ljudima. U Finskoj, Danskoj i ostalim nordijskim državama većina veruje da bi izgubljeni novčanik vrlo verovatno završio nazad u njihovim rukama. Upravo taj osećaj da žive u društvu u kojem mogu da veruju nepoznatim ljudima značajno doprinosi njihovom zadovoljstvu.

Naravno, ni Finska nije savršena. Zime su duge, hladne i mračne, a tokom pojedinih meseci dnevnog svetla ima veoma malo. Međutim, De Neve smatra da su Finci naučili da se prilagode takvim uslovima. Tokom zime više vremena provode u toplini svojih domova, dok dolazak proleća i leta koriste maksimalno. Dugi letnji dani provode pored jezera, u šumama ili vikendicama koje mnogi poseduju van gradova.

Upravo je blizina prirode još jedna karakteristika koja Finsku izdvaja od ostalih zemalja. Veliki broj stanovnika ima mogućnost da za kratko vreme pobegne iz gradske gužve i provede vreme u šumi ili pored vode. Brojna istraživanja potvrđuju da boravak u prirodi smanjuje stres, popravlja raspoloženje i pozitivno utiče na fizičko zdravlje.

De Neve veruje da Finci imaju još jednu osobinu koja ih razlikuje od mnogih drugih naroda – retko imaju nerealna očekivanja. Umesto da neprestano jure za nečim većim i boljim, uglavnom su zadovoljni onim što imaju. Takav pogled na život, smatra on, direktno utiče na to kako ocenjuju sopstvenu sreću.

Jedno od pitanja koje se često postavlja jeste da li na rezultate utiču kulturne razlike. U nekim društvima ljudi su skloniji da otvoreno govore o zadovoljstvu, dok su u drugima rezervisaniji. Ipak, istraživanja pokazuju da kultura nije presudan faktor. To potvrđuju i podaci o migrantima. Ljudi koji se presele u srećnije zemlje vrlo brzo počinju da ocenjuju svoj život slično kao stanovnici tih država, dok se isti obrazac vidi i u obrnutom smeru. To ukazuje da okruženje u kojem živimo ima mnogo veći uticaj nego što se ranije mislilo.

Ovogodišnje iznenađenje predstavlja Kostarika, koja je zauzela četvrto mesto – najbolji rezultat neke latinoameričke zemlje otkako postoji ovo istraživanje. Iako ne spada među najbogatije države sveta, njeni građani iskazuju visok nivo zadovoljstva životom. De Neve smatra da je razlog u snažnim porodičnim vezama, razvijenom osećaju zajedništva, političkoj stabilnosti i činjenici da kvalitet života ne zavisi isključivo od visine prihoda.

Na pitanje šta bi države mogle da urade kako bi njihovi građani bili zadovoljniji, De Neve kaže da odgovor nije samo u izgradnji puteva i infrastrukture. Jednako je važno ulagati u zajednice i mesta gde ljudi mogu da se druže – od sportskih terena i parkova do klubova za penzionere i lokalnih udruženja. Smatra i da bi razvoj novih tehnologija, posebno veštačke inteligencije, mogao da omogući kraću radnu nedelju bez smanjenja plata, čime bi ljudi dobili više vremena za porodicu i prijatelje.

Dok se takve promene ne dogode, svako može da uradi nešto za sebe. De Neve savetuje da više ulažemo u odnose sa ljudima, da češće organizujemo ručkove sa prijateljima i provodimo vreme licem u lice umesto isključivo preko ekrana. Posebno upozorava da rad od kuće, iako donosi brojne prednosti, može da oslabi društvene veze ako potpuno zameni neposredan kontakt sa kolegama i prijateljima.

Njegova poruka je jednostavna – sreća se ne gradi samo većom zaradom ili kupovinom novih stvari. Mnogo češće nastaje iz osećaja sigurnosti, poverenja u ljude oko sebe i vremena koje provodimo sa onima koji nam zaista znače.