Pre 15 godina, naši meteorolozi predvideli su šta će se dešavati s klimom u Srbiji - nova merenja pokazuju da su bili u pravu

Klimatske promene odavno nisu stvar samo budućnosti, već i sadašnjosti. Žestoki toplotni talasi, intenzivne suše, gubitak prinosa u poljoprivredi, sve su pokazatelji klimatskih promena koje uveliko utiču na Srbiju.

Ali nije stvar samo u tome što se klimatske promene dešavaju. One se dešavaju onako kako su to predviđali naši naučnici, piše Klima 101.

Naime, pre više od 15 godina, naši meteorolozi napravili su niz predviđanja o klimi u neposrednoj budućnosti Srbije: kako o porastu prosečne temperature, tako i niz vrlo konkretnih predviđanja o budućnosti naše poljoprivrede.

Danas, novija merenja pokazala su da su se ova predviđanja ostvarila – u nekim slučajevima, sa izrazito velikom preciznošću.

"Sa jedne strane osećate neku vrstu zadovoljstva zbog toga što su vam rezultati predviđanja dobri, a sa druge razočaranje jer idemo u pogrešnom pravcu”, objašnjava dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, jedan od autora projekcija.

Kako pokazuju novija merenja, naši meteorolozi bili su u pravu kada su najavili da će prosečna temperatura u Srbiji u prvim decenijama 21. veka porasti za 1 °C u odnosu na normalu za period 1961-1990. Tačno su predvideli i da neće biti velikih promena u ukupnim količinama padavinama.

Ali, predviđanja su išla korak dalje kada je u pitanju poljoprivreda. Primera radi, naučnici su pre 15 godina najavili: biljke koje uzgajamo će tokom perioda rasta i razvoja, od proleća do jeseni, u proseku dobijati znatno više ukupne količine toplotne energije – oko 200 tzv. toplotnih jedinica više u toku godine.

Aktuelna merenja su pokazala da su predviđanja pogodila „pravo u metu”: taj porast u Srbiji danas u proseku iznosi 227 jedinica u odnosu na raniji period.

Ovo su važni rezultati za domaću klimatologiju, koja odavno upozorava na promene koje će se u budućnosti samo dodatno intenzivirati.

„Očekuje se dalje zagrevanje, više toplotnih talasa, još veći rizik od suša i samim tim i veća potreba za navodnjavanjem”, dodaje dr Vladimir Đurđević.

S obzirom na to da ove promene ugrožavaju ne samo našu poljoprivredu, već utiču na celokupno društvo Srbije, neophodno je prilagođavanje na nove uslove. U tome je važan saveznik nauka koja, kako pokazuju ova ostvarena predviđanja, nudi važne i vrlo precizne uvide o našoj budućnosti, navodi Klima 101 u tekstu.

Autorski članak o ovoj temi, koji potpisuju dr Ana Vuković Vimić, dr Vladimir Đurđević i urednik portala Klima101 Nikola Zdravković, možete pronaći na sajtu Klima101.