Lekari otkrili koliko sati treba da spavate posle 60. godine: Mnogi prave istu grešku

Naučna istraživanja pokazuju da hronični nedostatak sna povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2, gojaznosti i slabljenja kognitivnih funkcija.

Kako starimo, mnogi primećuju da se bude ranije nego nekada. Stručnjaci ističu da je to prirodna posledica starenja i promena unutrašnjeg biološkog sata, ali da to ne znači da je organizmu potrebno manje sna.

Zašto je san važan za mozak?

Natalija Dautović, profesorka psihologije i stručnjak za istraživanje sna sa Univerziteta Virdžinija Komonvelt, objašnjava da se tokom spavanja mozak „čisti“, obrađuje nove informacije i učvršćuje sećanja.

– Ljudi koji redovno spavaju dovoljno uglavnom imaju bolje pamćenje, lakše uče i duže održavaju pažnju. San sam po sebi ne može u potpunosti da spreči kognitivno propadanje, ali je jedan od najvažnijih faktora za očuvanje zdravlja mozga – kaže ona.

Slično ističe i gerontolog Hajdi Even sa Univerziteta Bingamton, koja objašnjava da je san vreme kada se organizam oporavlja, dok snovi pomažu mozgu da obradi informacije prikupljene tokom dana.

Istraživanja objavljena u stručnom časopisu Sleep Medicine Clinics pokazuju da osobe koje loše spavaju imaju veći rizik od demencije, depresije, pada i gubitka samostalnosti u svakodnevnom životu.

Koliko sati sna je potrebno posle 60. godine?

Preporuka stručnjaka i Nacionalne fondacije za san jeste da osobe starije od 60 godina spavaju između sedam i osam sati svake noći.

Ova preporuka zasniva se na analizi više od 3.200 naučnih studija. Istraživači nisu pronašli razliku između muškaraca i žena kada je reč o potrebnoj količini sna, ali se preporuke menjaju tokom života.

– Sedam do osam sati sna povezano je sa najboljim fizičkim, mentalnim i kognitivnim zdravljem kod većine starijih osoba. Tokom sna telo i mozak obavljaju najveći deo procesa oporavka, zbog čega je redovan san važan za raspoloženje, imunitet, pamćenje i zdravlje srca – navodi Dautovič.

Zašto se stariji ljudi bude ranije?

Kako starimo, menja se cirkadijalni ritam, odnosno unutrašnji biološki sat. Zbog toga mnogi ljudi posle 60. godine postaju pospani ranije uveče i bude se ranije ujutru.

Osim toga, san postaje plići i češće se prekida, pa su noćna buđenja češća nego u mlađim godinama.

Stručnjaci objašnjavaju da nije presudno u koje vreme se budite, već da li se budite odmorni. Najvažnije je da odlazak na spavanje i buđenje budu u približno isto vreme svakog dana.

Kada treba potražiti pomoć?

Lekari upozoravaju da loš san nije neizbežan deo starenja. Ukoliko imate hroničnu nesanicu, glasno hrčete, često ste pospani tokom dana ili se budite iscrpljeni, trebalo bi da razgovarate sa lekarom jer se mnogi poremećaji spavanja uspešno leče.

Stručnjaci savetuju da se pridržavate redovnog rasporeda spavanja, provodite vreme na jutarnjem svetlu, budete fizički aktivni i izbegavate jaku veštačku svetlost u večernjim satima.

Kako zaključuju, nikada nije kasno da poboljšate kvalitet sna, a taj jednostavan korak može imati veliki uticaj na zdravlje mozga i organizma u celini.