"Interesuje nas ko je pucao. Hoćemo i ime i prezime onog ko je naredio da pucaju u našu decu": Ubistvo srpskih mladića u "Pandi" misterija i posle skoro tri decenije, roditelji traže istinu

Ubistvo šestorice srpskih mladića u kafiću "Panda" u Peći, koje se dogodilo 14. decembra 1998. godine ponovo je dospelo u žižu javnosti i ponovo se politizuje i zloupotrebljava u obračunima nekih drugih ljudi.

"Znam da se opet pojavilo na Jutjubu nešto o ubistvo mog sina i druge dece, da se pominju još neka imena. Mnoga imena su pominjana i mnogi političari su to komentarisali, profitirali na smrti naše dece. I Vučić je pominjao ubistvo naše dece, obećao rasvetljavanje, pa ništa. On je pravnik valjda bi za svoje tvrdnje trebalo da ima dokaze. Pre njega i Vuk Drašković i Čeda Jovanović i Zoran Živković.... Nema političara koji nije rekao na televiziji da nešto zna, a onda - ništa. I Aljbin Kurti je rekao da zna ko je ubio našu decu, ali opet bez dokaza i imena. Nas ne interesuje koje nacionalnosti je ubica, nas interesuje ko je pucao, hoćemo ime i prezime. Hoćemo i ime i prezime onog ko je naredio da pucaju u našu decu. Ništa više, ništa manje", kaže za portal Nova.rs Zvonko Gvozdenović, otac Vukote Gvozdenovića ubijenog u "Pandi".

Vukota je imao samo 16 godina.

Svetislav Ristić imao je 17 godina kada je ubijen. Njegov otac Ljubomir RIstić se nada da će dočekati istinu, ako već ne pravdu.

"Svako od nas je doživeo veliku tragediju i svako trpi bol na svoj način. Bol svake porodice je individualan, iako je tragedija zajednička. Nadam se da će naša deca dočekati makar istinu, ako ne pravdu. Za pravdu i presudu nisam siguran. Ali, tu je božanska pravda kojoj niko ne može da umakne", kaže Ljubomir za portal Nova.rs.

"Našu tragediju mnogi su koristili"

Posle skoro 28 godina od zločina, porodice osim bola osećaju i rezignaciju.

"Rezignirani smo i razočarani. Jednostavno nam je neobjašnjivo da se posle toliko vremena ništa ne uradi. Znam da su u JTOK-u preduzeli neke radnje, razgovarali smo i sa postupajućem tužiocem Aleksandrom Isailovićem, ali dokle se odmaklo i šta oni rade, to ćete morati da pitate njih. Taj deo ne mogu da komentarišem, jer sam i ja pravnik. Ali, stekli smo utisak da je našu tragediju mnogi koristili kada im je trebalo i koliko im je trebalo, bez obzira na bol koji nanosi porodicamaa", zaključuje naš sagovornik.

Inače, Javno tužilaštvo za organizovani kriminal je istraga o ubistvu u "Pandi" pokrenulo 2016. godine.

Ubijeni i ranjeni

Još nepoznati izvršioci su 14. decembra 1998. godine iz automatskog oružja pucali u goste kafića "Panda" u kome su se skupljali mladići srpske nacionalnosti.

Ubijeni su Ivan Obradović (15), Vukota Gvozdenović (16), Zoran Stanojević, Svetislav Ristić (17), Dragan Trifunović (17) i 25-godišnji Ivan Radević.

Teško su ranjeni Vladimir Lončarević i vlasnik kafića Mirsad Šabović, dok je lakše ranjen Nikola Rajović.

Šta je sve Vučić govorio o "Pandi"?

Predsednik Srbije, tada prvi potpredsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić je 26. decembra 2013. godine u emisiji „Teška reč“ na TV Pink rekao: „Zločin u 'Pandi' nisu počinili Albanci kako smo to do sada verovali. Javnost će biti zgrožena kada se bude otkrila istina“.

Potom je krajem 2015. godine na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da je "gotovo siguran" šta se desilo u kafiću "Panda".

O slučaju je govorio i 2018. godine.

"Imamo saznanja, a naši ograni tragaju za potpunim saznanjima. Radimo sve i mogu da budu uvreni da istinu nećemo kriti. Bilo da je reč o Albancima ili Srbima", rekao je on.

Porodice stradalih su u više navrata zahtevale da se Vučić sasluša povodom saznanja o slučaju "Panda". Do toga nije došlo.

Porodice obeležavaju godišnjice masakra, ali istraga nije daleko odmakla od te 1998. godine, neposredno pred rat i NATO bombardovanje.

"Šta se dešava? Ništa se ne dešava... Poslali smo oko 20-3o urtencija Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal, isto toliko molbi u Predsedništvo. Mladen Nenadić nas je jedan jedini put primio, mislim da je to bilo 2016. godine. Od tada nas primaju samo njegovi zamenici. Jesu pristojni, ali se sve završava na pristojnosti. Ne znam zašto uopšte drže taj predmet ako nemaju nameru da ga završe. Mi ne možemo da se obratimo Međunarosnom sudu za ljudska prava, jer nisu iscrpljene svi pravni lekovi u Srbiji, kao da neko namerno oteže", kaže za portal nova.rs Zvonko Gvozdenović.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 2013. godine pomenuo "bolnu istinu", ali roditelji dece ni u Predsedništvu nisu imali više sreće.

"I njima smo slali molbe da nas prime. I tu smo naišli samo na ljubaznost. Ne znamo ni kako izgleda taj njegov šef kabineta, neki Kojić, jer nas nikada nije udostojio svog prisustva. Pošalje nekog sekretara, on nas primi i opet nikom ništa. Godinama, decenijama se vrtimo u krug", objašnjva Zvonko Gvozdenović.

Slučaj je posle višegodišnje pauze ponovo pokrenut 2016. godine, ali od tada se ništa ne dešava, već punu deceniju.