2
Portugalski premijer Antonio Kosta podneo je ostavku nakon što je objavljeno da se protiv njega vodi istraga za korupciju u vezi sa iskopavanjem litijuma i posle pretresa njegove rezidencije i dva ministarstva. U centru policijske istrage su projekti oko iskopavanja litijuma u ovoj zemlji, koje su vlasti forsirale ne obazirući se na protivljenju građana. Brojni aktivisti su ukazivali na probleme godinama unazad, kao i na neregularnosti i nejasnoće, ističući da su zabrinuti za svoje zdravlje, ali i za životnu sredinu. Jedan od najpoznatijih slučajeva jeste kada je lokalno stanovništvo 2021. godine odbilo investiciju vrednu čak 700 miliona evra, jer su verovali da će prerada litijuma uništiti okolinu i bajkovito okruženje gde se većina stanovnika bavi proizvodnjom organskih proizvoda.
U pitanju je slučaj kada su portugalska energetska kompanija „Galp“ i švedski proizvođač baterija za električna vozila „Nortvolt“ najavili zajedničku kompaniju koju će izgraditi u Portugalu. Kako kažu, to bi bila najveća fabrika za konverziju litijuma u Evropi.
Litijum bi se koristio za baterije električnih automobila, a kompanija ga opisuje kao ključnu za prelazak Evrope na zelenu energiju.
Cilj kompanije „Galp“ je da fabrika isprouči dovoljno litijum hidroksida da obezbedi baterije za 700.000 električnih vozila godišnje počevši od 2026. godine. Kompanije su u saopštenju navele da razmatraju nekoliko potencijalnih lokacija za fabriku u Portugalu. Najavile su 700 miliona evra vrednu investicuju i 1.500 radih mesta.
Veruje se da se Portugal nalazi na nekim od najvećih nalazišta litijuma u Evropi, a vlada te zemlje imala je nameru da to iskoristi bez obzira što je iskopavanje litijuma jednako ekološkoj katastrofi. Pre nekoliko godina usvojili su „Nacionalnu strategiju za litijum“ kojim se predviđa posao vredan nekoliko milijardi evra.
Ipak, ova ideja nije naišla na odobravanje lokalnog stanovništva. Oni se protive bilo kakvoj aktivnosti koje bi mogle da promene njihov način života i naruše okolinu, preneo je Dojče vele. Sa najavom vlade da će početi da dodeljuje dozvole za iskopavanje litijuma, aktivirale su se i ekološke grupe koje tvrde da će rudnici uništiti prirodu.
Na severu Portugala poljoprivrednici i aktivisti opirali su se otvaranju rudnika koji će ih, kako tvrde, ruinirati. Idilični predeli kod sela Kovas do Baroso, koje se nalazi blizu jedne od potencijalnih lokacija za iskopavanje, u su opasnosti da budu potpuno uništeni.
„To bi uništilo sve“, kaže Aida Fernandes, dok gleda preko doline gde bi četiri otvorene jame graničile sa selom Kovas do Barozo u severnom Portugalu. Aida, kao i generacije pre nje, uzgaja stoku u ovom bujnom, netaknutom regionu koji ima status prehrambene i poljoprivredne baštine UN zbog svog pejzaža i poljoprivredne tradicije, prenosi BBC.
Zajedničko zemljište je ključno za spor oko planova za novi površinski rudnik – litijumski projekat Barozo – koji bi proizvodio dovoljno litijuma za 500.000 baterija električnih automobila godišnje tokom svog 14-godišnjeg radnog veka.
Ali tri četvrtine rudnika zavisi od pristupa nalazištima litijuma pronađenim u stenama na zajedničkom zemljištu u ovoj oblasti, pri čemu je većina u vlasništvu sela. Aida je predsednica Baldiosa – ili zajedničkog udruženja za zemljište – koje je odbilo finansijsku ponudu međunarodne rudarske kompanije „Savannah Resource“ da zakupi zemljište koje se trenutno koristi za šumarstvo i pašnjake.
Evropska unija želi da smanji svoju zavisnost od rudnika u Kini, Africi i Južnoj Americi za litijum i druge sirovine potrebne za tranziciju zelene energije.
Rudnik Baroso mogao bi da bude jedan od prvih velikih rudnika koji će snabdevati litijum za baterije u Evropi, a u maju ove godine je portugalska agencija za životnu sredinu dala „Savannah Resources“, sa sedištem u Londonu, uslovno zeleno svetlo.
Oni su revidirali svoje prvobitne predloge i pristali na promene kao što je neuzimanje vode iz lokalne reke. Takođe moraju da izgrade novi put da bi izbegli sela i da popune površinske jame kada se rudarenje tamo završi.
Ali opozicija je i dalje jaka i Aida kaže da na sastancima koje su imali „nema nikog ko je za“. Ona kaže da uprkos promenama „ovo nije dobro ni za nas ni za životnu sredinu“ i da će se boriti. Ako se dogovor ne postigne, portugalska vlada bi mogla da ekspropriše zemljište.
„Savannah“ takođe želi da kupi privatnu zemlju od ljudi poput Marije Loureiro, koja se bavi farmom na drugom kraju sela. Ona uzgaja masline i ima krave koje kasaju pored nas sa zvončićima oko vrata.
„Nismo na prodaju, ne želimo da prodajemo“, kaže ona. Ona se ljuti na ponude kompenzacija i honorara za tu oblast.
Ovo ponavlja i Fernando Kueiroga, gradonačelnik opštine Botikas, koja uključuje selo Kovas do Barozo. On kaže da čak i da ljudi dobiju nadoknadu za vreme trajanja rudnika, „nikada se više neće vratiti proizvodnji poljoprivrednih proizvoda jer će u međuvremenu otići ili će jednostavno odustati od poljoprivrede“.
Dale Ferguson, australijski privremeni izvršni direktor „Savana Resources“, kaže da su „slušali zajednicu“ i da su napravili promene, ali priznaje da „uvek postoji određeni nivo uticaja“. On veruje da je rudnik „zaista kritičan za energetsku tranziciju Evrope“. Portugalski državni sekretar za energiju i klimu Ana Fontura Guveja podržava rudnik Baroso i dalju eksploataciju litijuma u Portugalu. Pravni postupak, tvrdi ona, jednostavno je deo demokratskog procesa.
Portugalska vlada je tokom 2022. godine odobrila je šest oblasti za iskopavanje litijuma. Jedno od njih je i grad Fundao koji se nalazi u centralnom delu zemlje, okružen bujnom prirodom. Meštani ovog grada glasno su se usprotivili potezu svojih vlasti, za koji su tvrdili da će potpuno devastirati životnu sredinu.
U Fundau, kao i drugim gradovima širom Portugala, planovi za otvaranje novih rudnika su bili žestoka tačka sporenja između vlade i lokalnih zajednica, koje brinu da bi iskopavanje litijuma moglo da ozbiljno naškodi životnoj sredini i obližnjim farmama, čime bi i egzistencija ljudi bila ugrožena.
Međutim, državni sekretar za energetiku Žoao Galamba odbacio je ove zabrinutosti, tvrdeći da one potiču od „namernih dezinformacija“ i „propagande“, koju šire nevladine organizacije, sve kako bi naterale lokalne stanovnike na bojkot planiranih rudnika.
„Oni su zatrovali javnu debatu. Jedan od naših poslova je, naravno, da pokušamo da pružimo tačne informacije“, rekao je Galamba za Politiko.
Držani sekretar je negodovanje zbog otvaranja novih rudnika u Portugalu nazvao licemernim.
„Litijum se negde mora iskopati da bi podstakao zelenu tranziciju. Barem u Portugalu, zemlja pratiti pravne standarde i raditi na ublažavanju bilo kakvog uticaja na životnu sredinu“, tvrdio je Galamba.
Uprkos ohrabrujućim porukama vlasti, stanovnici ovog grada kažu da vlada nije učinila dovoljno da odgovori na zabrinutost o potencijalno lošem uticaju rudnika litijuma na njihovu zajednicu.
„To je masovni problem“, smatra Anibal Kabral koji je optužio zvanični Lisabon da se nije konsultovao sa vlastima na lokalnom ili opštinskom nivou, kao ni sa samim građanima, pre nego što je objavio svoje planove.
PROČITAJTE JOŠ:
Slični sporovi su se vodili i u drugim gradovima.
U Barku, koji se nalazi na 20 kilometara udaljenosti od grada Fundao, vlada i lokalne grupe su već godinama unazad u sukobu, nakon što je država potpisala ugovor o koncesiji sa kompanijom „Neomina, Minerios da Argemela“, uprkos protivljenju mnogih stanovnika.
Jedna od njih, Gabrijela Margarido, uplašena je za budućnost svog imanja, ali i zdravlja porodice.
„Nalazi se direktno u našem dvorištu. Ne znam šta da očekujem“, rekla je ona za rudnik koji se nalazi samo na kilometar od grada.
