2
Odluka Evropske komisije da odobri nova finansijska sredstva Albaniji, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan ponovo je otvorila pitanje mesta Srbije u procesu evropskih integracija. Dok zemlje regiona dobijaju podsticaje za reforme i približavanje Uniji, Beograd je u najnovijem paketu pomoći ostao po strani, što mnogi u Briselu tumače kao politički signal.
Prema rečima Vladimira Međaka iz Evropskog pokreta u Srbiji, Srbija trenutno „ne figurira kao ozbiljan kandidat za članstvo u EU u nekom doglednom periodu“.
PROČITAJTE JOŠ:
„U doglednom periodu se za članstvo gledaju samo Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina. Srbija, Severna Makedonija i BiH tu ne figuriraju. Srbija je samu sebe stavila na klupu za rezervne igrače bukvalno. Promenom vlasti, to može da se promeni, ali sa ovakvom vlašću ne može“.
Međak podseća da je proces evropskih integracija Zapadnog Balkana započet još 1999. godine — bez Srbije.
„Proces pristupanja je počeo 1999. godine bez Srbije. Srbija je priključena tek godinu i po dana kasnije, kada je pao Milošević. Tako da taj proces može da radi bez nas. Niko nije tu nezamenjiv, niti je Srbija tu njima neki nezaobilazni deo“.
Iako Srbija ima najveću ekonomiju u regionu i najnaprednija je po brojnim tehničkim parametrima, politički kriterijumi je drže na marginama.
„Srbija jeste najbitnija u tom jezercetu država Zapadnog Balkana, ali je tri puta manja od Rumunije, manja je od Bugarske, manja je od Mađarske… U tom širem okviru, Srbija nije toliko bitna, kao što bi naši političari voleli da misle. Da Srbija jeste bitna i da može da napravi probleme, kao što ih već sada pravi sa ovom vlašću – može. Ipak, sa druge strane je zamisliv scenario gde ulaze Albanija i Crna Gora, a da mi zapravo više nemamo izlaz bilo gde osim preko teritorije Evropske unije. To je loš scenario i biće tako dok ova vlast ostaje tu. Promeni li se vlast, Srbija može bez problema da prestigne i Crnu Goru i Albaniju i ostale. Srbija je po tim parametrima, ako se izuzme politički parametar, najnaprednija”, rekao je Međak, pa dodao:
“Prema političkom parametru, Srbija je bliža Moldaviji i Ukrajini, a kada bi se on izuzeo, onda je ili prva ili deli prvo mesto sa Crnom Gorom. Srbija je prva što se tiče ekonomije. Kada je harmonizacija zakonodavstva u pitanju, Srbija je tu odmah iza Crne Gore, a malo ispred Severne Makedonije. Crna Gora nam tu beži jer su članica NATO i Svetske trgovinske organizacije. Borba protiv korupcije ne može da napreduje dok je ova vlast tu, jer ta borba protiv korupcije i organizovanog kriminala je zapravo borba protiv ove vlasti. Dakle, sa smenom vlasti mi rešavamo četiri poglavlja u startu. Tako je i Crna Gora. Znači, ne možeš ti da hapsiš sopstvenu vlast, nego je morao Milo Đukanović da padne, da se promeni vlast, pa da se hapse ovi prethodni“.
Prema Međakovim ocenama, Srbija je po političkim parametrima bliža Moldaviji i Ukrajini nego državama Zapadnog Balkana koje su napredovale ka EU.
„Kada je u pitanju politički kriterijum, naša ocena u parametrima nezavisnosti pravosuđa, borbe protiv korupcije, borbe protiv organizovanog kriminala i slobode govora, mnogo je bliža ocenama u Moldaviji i Ukrajini, nego Crnoj Gori i Albaniji, što je paradoks cele ove priče. Srbija ima ocenu 2,25, Ukrajina je 2,12, Moldavija 2, dok Crna gora ima ocenu 2,75, a Albanija 2,62. To su sve politički problemi, koji se rešavaju promenom vlasti“.
EU i države članice često ne veruju novim državama kandidatima, što je izazvalo razmatranja o opciji članstva bez prava veta. Prema pisanju „Politika“, nove zemlje bi mogle da se pridruže Evropskoj uniji bez punog prava glasa. Ideja je da nove članice steknu puna prava tek nakon što Unija sprovede reforme koje bi otežale pojedinačnim državama da stave veto na zajedničke politike. To je najnoviji pokušaj vlada koje podržavaju proširenje EU, poput Austrije i Švedske, da udahnu novi život procesu proširenja, koji trenutno blokira Budimpešta i još nekoliko prestonica, plašeći se da bi proširenje moglo doneti neželjenu konkurenciju na lokalnim tržištima ili ugroziti bezbednosne interese.
„Države članice ne veruju novim državama, te se zato spominje taj princip kako bi se pritisak olabavio. Orban, na primer, ne veruje Ukrajini, tako dobar deo država članica ne veruje nama sa Zapadnog Balkana. Oni pritom, treba da dozvole da mi sa njima usvajamo budžet i vodimo spoljnu politiku EU. Dobar deo tog nepoverenja ide prema nama, jer kakva je naša spoljna politika, to je vrlo diskutabilno da li bi ovakva vlast i kakvu bi spoljnu politiku vodila. Niko neće da dozvoli da uđe još jedan Orban u EU, pa da dvojici Orbana daš mogućnost da ti stopira politiku prema Rusiji, na primer”, kaže Vladimir Međak.
“U toj varijanti se predlaže ta opcija da u oblastima odlučivanja u kojima postoji veto, nove države članice ne bi imale pravo veta određeni broj godina. To je povoljno za nas, jer može da umanji strahove nekih država članica, a strateški novoj državi članici to ništa ne znači. Na primer, Rumunija i Bugarska su bile pod verifikacionim mehanizmom u oblasti pravosuđa od 2007, pa do prošle godine. Zahvaljujući tom mehanizmu je Rumunija rešila problem korupcije. Sad se postavlja pitanje da li je to bilo dobro ili loše za Rumuniju, ja bih rekao da je bilo dobro. To nije uticalo na građane. Građani Srbije to ne bi ni osetili. Srbija bi imala lošiju poziciju u pregovorima u odnosu na Hrvatsku, na primer, ali svaki takav mehanizam ima ograničeni broj godina. Svaka vrsta ulaska u članstvo bi nama bila značajna, jer bismo imali veći uticaj, jer mi sada čak ni ne sedimo na sastancima, a odluke se direktno nas tiču“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
