Skandal u Crnoj Gori: Nestali dokazi iz predmeta protiv bivšeg direktora Agencije za nacionalnu bezbednost

Digitalna forenzika navodno je nestala iz predmeta formiranog protiv nekadašnjeg direktora tajne službe Dejana Peruničića, ali “Vijestima” iz Višeg suda u Podgorici to nisu potvrdili, pravdajući se tajnošću postupka.

O tome se juče u aluzijama vodila rasprava na sednici skupštinskog Odbora za bezbjednost i odbranu, nakon što je advokat Miroje Jovanović javno saopštio da tog dokaza nema u predmetu formiranom “protiv jednog od najviših bezbjednosnih funkcionera”.

Iako nije precizirao o kom slučaju govori, Jovanović je nabrojao nekoliko poslanika vladajuće većine koji su u tom predmetu oštećeni.

Oni su oštećeni u predmetu formiranom zbog nezakonitog praćenja više desetina tadašnjih opozicionara, novinara, građanskih aktivista, crkvenih velikodostojnika...

Prema nezvaničnim informacijama “Vijesti”, slučajem nestanka dokaza bavilo se Specijalno državno tužilaštvo (SDT), a nakon izmene zakona i promene ingerencija, predmet je preuzelo podgoričko Osnovno državno tužilaštvo (ODT).

“Vijesti” su tragom te informacije još 29. novembra prošle godine, a nakon što je iz više nezvaničnih izvora potvrđeno da su navodno nestali dokazi koji se tiču veštačenja telefona i laptopova nekih od optuženih, tražili od Višeg suda objašnjenje.

Advokat Miroje Jovanović izjavio je da tog ključnog dokaza više nema u spisima i da su oštećeni neki poslanici vladajuće većine. Na to je reagovao i predsednik Odbora Miodrag Laković, koji mu je rekao da takva pitanja nisu u domenu aktuelne sednice.

Jovanović je naveo da je krivična prijava već podneta, ali da Više državno tužilaštvo (VDT) odbija da mu da broj predmeta.

“Otišlo je na ODT. Dve urgencije, predmet pred zastarevanjem, niko ne odgovara. Ne mogu da dobijem ni broj predmeta,” rekao je Jovanović.

Iz Višeg suda su tek nakon sedam meseci ćutanja odgovorili da je postupak zatvoren za javnost zbog čuvanja tajne i očuvanja javnog reda, navodeći da bi u suprotnom bile otkrivene metode rada agenata ANB-a.

“Sud ne može pružiti više informacija jer bi time bile ugrožene buduće operativne aktivnosti službenika,” navedeno je u odgovoru.

Predmet pred zastarevanju?

Jovanović tvrdi da se predmet namerno vodi ka zastarevanju, a tužilaštvo, prema njegovim rečima, odbijalo je da preduzme dalje korake. Naveo je i da je digitalna forenzika sadržavala dokaze o formiranju kriminalnih klanova i učestvovanju visokih funkcionera državnih institucija u tim aktivnostima.

“U forenzici sve piše — ko je, kada i kako formirao kriminalne klanove. I zato je ona nestala. Da se ne bi znalo,” rekao je Jovanović.

Spajanje više predmeta

Protiv Peruničića su bile podignute tri optužnice, koje su kasnije spojene u jedinstven postupak. Optužen je za nezakonito prisluškivanje i praćenje više desetina funkcionera, novinara i javnih ličnosti, uključujući: Zdravka Krivokapića (bivši premijer), Aleksu Bečića (potpredsednik vlade) Andriju Mandića (predsednik Skupštine), Milana Kneževića, Marka Bata Carevića, Mila Božovića, Novinarku Nevenku Bošković Ćirović i Petra Komnenića
i druge.
Peruničić je uhapšen u oktobru 2021, a sa čela ANB-a smijenjen u decembru 2020. godine.

Ovo pitanje otvara ozbiljne sumnje o mogućem nestanku ključnih dokaza iz najosjetljivijih bezbjednosnih predmeta u Crnoj Gori, kao i o političkoj i institucionalnoj volji da se odgovorni procesuiraju. Bez preciznog odgovora nadležnih institucija i pristupa javnosti — ostaje otvoreno pitanje ko i zašto skriva istinu o radu ANB-a i praćenju političkih protivnika.