2
U Nemačkoj se u nedelju, 13. februara bira predsednik, a gotovo je sigurno da će na tom mestu i narednih pet godina ostati sadašnji šef države Frank-Valter Štajnmajer, koji ima podršku vladajuće koalicije i vodećih stranaka opozicije.
Predsednik u Nemačkoj ima mala politička ovlašćenja, ali je institucija koja uživa veliki ugled u javnosti.
Pročitajte još:
Bivši minister spoljnih poslova, socijaldemokrata Štajnmajer (66), na čelu države je od 2017. godine. U Nemačkoj predsednik može da bude biran samo na dva mandata.
Bira ga Savezna skupština, koja se saziva svakih pet godina i koju čine 736 poslanika Bundestaga i predstavnici 16 saveznih pokrajina, među kojima nisu samo političari, nego i javne ličnosti iz kulture ili sporta.
Među delegatima pokrajina biće i bivša kancelarka Angela Merkel, koja je od odlaska sa funkcije retko viđana u javnosti.
Štajnmajer je već obezbedio široku podršku. Pored toga što ima podršku tri partije koje čine vladajuću koaliciju, socijaldemokrata (SPD), liberala (FDP) i Zelenih, Štajnmajera podržavaju i opozicioni demohrišćani (CDU/CSU).
Tri manje parlamentarne stranke predložile su svoje kandidate, ali oni nemaju nikakve šanse.
Partija Levica kandidovala je lekara i naučnog radnika Gerharda Traberta, a krajnje desna Alternativa za Nemačku (AfD) ekonomistu Maksa Otea koji je, što je posebna zanimljivost, član Hrišćansko-demokratske unije (CDU). Slobodni birači nominovali su lokalnu političarku iz Brandenburga Štefani Gebauer.
Političke nadležnosti predsednika Nemačke su male. Kao šef države on je predstavlja u inostranstvu i u vreme političkih podela može da deluje kao integrativni faktor i orijentir.
Upravo Štajnmajerovom zaslugom se smatra to što je njegova SPD, posle izbora 2017. godine, ponovo ušla u vladajuću koaliciju sa demohrišćanima tadašnje kancelarke Angele Merkel.
On je u februaru 2017. godine izabran za predsednika kao zajednički kandidat tadašnje crno-crvene koalicije.
Ono što je za Nemačku neobično, Štajnmajer se samog sebe predložio za drugi mandate i to još u maju 2021, pre saveznih izbora, kada se nije znao budući odnos snaga u parlamentu ni njegovi izgledi da bude izabran.
Štajnmajer je u narodu popularan, ali je trpeo kritike da je na funkciji bio “bezbojan”, da je davao premalo inicijativa i da se nije imao nadahnute državničke govore.
On je četvrti socijaldemokratski predsednik Nemačke, posle Gustava Hajnemana (1969-1974) i Johanesa Raua (1999-2004), i pre njih Fridriha Eberta (1919-1925) u Vajmarskoj Republici.
BONUS VIDEO:Zoran Milanović o Merkel i Vučiću
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
