Nemačka suspendovala prodaju oružja Izraelu „do daljeg“: Merc menja politiku zbog rata u Gazi

Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je u petak da njegova zemlja neće odobravati izvoz vojne opreme koja bi mogla biti korišćena u Gazi „do daljeg“.

Ovaj potez Berlina, koji je istorijski bio pouzdan saveznik Izraela, usledio je nakon što je izraelski kabinet najavio planove za preuzimanje kontrole nad gradom Gazom.

U saopštenju, Merc je naglasio da Izrael „ima pravo da se brani od terora Hamasa“ i rekao da su oslobađanje izraelskih talaca i „namerni“ pregovori o prekidu vatre u ovom 22-mesečnom ratu „naš glavni prioritet“, prenosi AP.

Takođe je istakao da Hamas ne sme imati ulogu u budućem upravljanju Gazom.

„Još oštrije vojne akcije izraelske vojske u pojasu Gaze, koje je izraelski bezbednosni kabinet odobrio sinoć, otežavaju nemačkoj vladi da vidi kako će ti ciljevi biti postignuti“, dodao je.

„U takvim okolnostima, nemačka vlada neće odobravati nikakve izvoze vojne opreme koja bi mogla biti korišćena u pojasu Gaze do daljeg.“

Nemačka vlada duboko je zabrinuta zbog patnji civila u Gazi, rekao je Merc. „Sa planiranom ofanzivom, izraelska vlada preuzima još veću odgovornost nego ranije za obezbeđivanje njihovih potreba“, objasnio je.

Pozvao je Izrael da omogući sveobuhvatan pristup za dostavu pomoći, uključujući za UN organizacije i druge nevladine organizacije, i rekao da Izrael „mora nastaviti sveobuhvatno i održivo da se bavi humanitarnom situacijom u Gazi“.

Nemačka je takođe pozvala izraelsku vladu „da ne preduzima dalje korake ka aneksiji Zapadne obale“.

Izrael uvozi skoro 70% svog vojnog arsenala iz SAD, najvećeg svetskog izvoznika oružja. Nemačka je drugi najveći snabdevač Izraela i od početka rata Izrael-Hamas u Gazi u oktobru 2023. godine, Berlin je izvezao oružje u vrednosti od 485 miliona evra.

Italija je na trećem mestu, sa manje od 1% izraelske vojne opreme.

Promena stava

Komentari kancelara Merca dolaze u trenutku velike promene stavova kod brojnih zapadnih zemalja o načinu na koji se vodi rat na Hamas u Gazi i pratećoj humanitarnoj krizi.

U julu su ministri spoljnih poslova 28 zemalja, uključujući Belgiju i Veliku Britaniju, izdali zajedničko saopštenje u kome su poručili da „rat mora odmah prestati“ i da Izrael mora poštovati međunarodno pravo.

Ministri su rekli da je „patnja civila u Gazi dostigla nove dubine“ i osudili „kap po kap davanje pomoći i nehumano ubijanje civila, uključujući decu, koja pokušavaju da zadovolje osnovne potrebe za vodom i hranom“.

U januaru je Izrael zabranio glavnoj UN organizaciji za pomoć Palestincima u Gazi, UNRWA, da deluje, tvrdeći da ta agencija zatvara oči pred Hamasovim članovima u svojim redovima.

Odgovornost za distribuciju pomoći preuzela je netransparentna, američki podržana Gaza Humanitarian Foundation (GHF), koja nije imala prethodno iskustvo u dostavljanju pomoći u ratnim zonama.

Metode distribucije GHF-a kritikovali su etablirani humanitarni radnici, a na četiri mesta distribucije u Gazi često su ljudi stradali, bilo u gužvama ili nakon što su izraelske snage ili sigurnosni ugovarači otvorili vatru u blizini onih koji traže pomoć.

Takođe, prošlog meseca francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je da će Francuska priznati Palestinu kao državu na Generalnoj skupštini UN u septembru, dodajući da se nada da će taj potez pomoći da se donese mir u region.

Neposredno nakon te najave, portugalska vlada saopštila je da konsultuje glavne političke partije o potencijalnom priznanju palestinske države.