1
Kancelarka je naredila da provetravamo, naučnici tvrde da je u doba pandemije luftiranje bolje od filtera za vazduh. Ali mi Balkanci znamo: promaja je pošast makar ravna koroni. Tako to vidi novinar DW Nemanja Rujević.
Pročitajte još:
„Prema predanju – kojim decu obično vakcinišu njihove bake – već i kratki nepromišljeni trenutak promaje neizbežno vodi smrti u mukama. Ili drugim patnjama: strašnim prehladama, bolnim upalama, neizlečivim ukočenjima ili, ko zna, možda još gorim slabostima poput, bože sačuvaj, impotencije“, pisao je prošle godine nemački javni servis ARD.
Njihov novinar Srđan Govedarica, naše gore list, potrudio se da dočara opravdani strah Balkanaca od strujanja vazduha. „Ako su u stanu, autobusu ili kakvoj drugoj prostoriji istovremeno otvorena dva naporeda prozora ili vrata, to na Balkanu retko ostane bez komentara: Zatvaraj prozor, ubi nas promaja.“
Ali džabe kolega lepo objašnjava, džabe i decenije gastarbajtera iz Jugoslavije i nas barem milion u Nemačkoj – ova zemlja je prihvatila „cevapcice“, ali ne i tako očitu istinu da je pogubno naći se na putu svežeg vazduha.
Pravila za luftiranje, sasvim zvanična
Pre par meseci kancelarka je naredila da se dobro provetrava. To je, rekla je, besplatan i efikasan način borbe protiv virusa. Tako je formula OHM (odstojanje, higijena, maske) proširena na OHML (dodato je luftiranje). Akronimi su, uzgred, još jedan nemački fetiš.
„Običaj (provetravanja) je nešto poput nacionalne opsesije“, pisao je o Nemačkoj čak i londonski Gardijan, „jer mnogi Nemci otvaraju prozore dvaput dnevno, čak i zimi.“
Ama sad nije dovoljno ni dvaput dnevno. Savezni zavod za zaštitu životne sredine izradio je preporuke za recimo škole: Hazarderski se preporučuje otvaranje svih prozora (širom!) na svakih dvadeset minuta u trajanju od pet minuta. Kipovanje se ne priznaje.
Kako su Nemci narod koji voli red, pravila i sistematizaciju, svako dete zna da se to kratko provetravanje svom silom zove „udarno luftiranje“ (Stoßlüften). Od toga je jedino bolje, kažu u Zavodu, „poprečno luftiranje“ (Querlüften), odnosno istovremeno otvaranje prozora ili vrata na paralelnim zidovima. Pa to je definicija promaje!
Jakne u školskim klupama
Da nedaća bude veća, sada su dvojica profesora Tehničke visoke škole Mitelhesen izmerila da je agresivno luftiranje u doba korone efikasnije čak i od filtera za vazduh i tako lobistima promaje isporučili nove argumente.
Kažu, tri minuta „udarnog luftiranja“ iz školske učionice izbaci 99,8 odsto aerosola (pri spoljnoj temperaturi od 7 do 11 Celzijusa). Iz iste prostorije četiri mobilna filtera za vazduh za čitavih pola sata izbace tek oko 90 odsto aerosola.
Čak i pre tog saznanja Nemci su intuitivno više verovali promaji nego filterima. „Drže po deset minuta prozore u učionici otvorene. Sedimo u jaknama i opet se smrznemo“, kaže u ekskluzivnoj izjavi za DW Helena Rujević (9), ćerka autora ovog članka, očito dete kojem je dobrim kućnim vaspitanjem usađen zdrav strah od promaje.
Ta učenica trećeg razreda jedne osnovne škole u Bonu kaže da „razume“ da to luftiranje sad kao mora, ali kaže i da nije prijatno. Ni o filterima za vazduh nema lepe reči, tvrdi da se čuju kao „žžžžžžžž“ i ometaju koncentraciju.
Zar da grejemo dvorište?
Provetravanje učionica deo je šire rasprave o tome da li bi škole možda ipak trebalo zatvoriti u doba pandemije. No izgleda da su mere poput nošenja maski, razdvajanja odeljenja i luftiranja dale određene rezultate.
Prikupljeni su rezultati testova na koronu za 110.000 dece koja su u poslednjih šest meseci morala u neku od 105 klinika (svako ko ide na pregled ili terapiju u bolnicu, rutinski se prethodno testira PCR testom). Samo 0,53 odsto bilo je pozitivno. Autori tog istraživanja zaključuju da deca nisu masovno kliconoše bez simptoma, te da škole treba da rade.
Ali, zar i po cenu promaje? U paničnoj potrazi za glasovima razuma nailazim na tekst kolumnistkinje Birgit Kele u magazinu Fokus. Piše, ako sede pored otvorenih prozora, deca možda neće dobiti koronu, ali će se prehladiti, moraće da ostanu kod kuće, oslabiće im imuni sistem i onda će lakše dobiti i koronu. Takav lanac argumentacije ni pravi Balkanac ne bi sročio!
Birgit Kele ide i korak dalje, vispreno udarajući tamo gde su Nemci tanki: stalno luftiranje podriva energetsku efikasnost! Zar da toplotnu energiju rasipamo kroz prozor? Ili, što bi naše bake rekle: „Nemam ja pare da grejem i dvorište!“
Dakle, borba je još otvorena, premda su zagovornici promaje u velikoj prednosti. Na Balkanu, osim tradicije, ima još jedan jak razlog protiv luftiranja. Ovih su dana Beograd, Sarajevo i Zagreb opet među deset najzagađenijih prestonica sveta, pa građanstvo eventualno može da provetrava prostorije – smogom.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
