NATO blizu aktiviranja člana 5? Nemci upozoravaju: "Direktan vojni sukob postaje opcija za Kremlj"

Na događaju u berlinskom tink tanku DGAP, Kal je u sredu izjavio da očekuje povećanje ruskih hibridnih napada, koji mogu uključivati fizičke sabotaže poput podmetanja požara, sajber napade i kampanje dezinformacija.

„Opsežna upotreba hibridnih mera od strane Rusije povećava rizik da NATO na kraju razmotri aktiviranje člana 5 o međusobnoj odbrani,“ rekao je Kal.

Član 5 obavezuje sve članice NATO-a da pruže pomoć bilo kojoj zemlji članici čiji su suverenitet ili teritorija napadnuti.

„Istovremeno, povećanje ruskog vojnog potencijala znači da direktan vojni sukob s NATO-om postaje jedna od opcija za Kremlj,“ dodao je.

Kal je naveo da analiza nemačkih obaveštajnih službi sugeriše da čelnici ruskog Ministarstva odbrane sumnjaju da bi član 5 bio aktiviran u slučaju napada na članicu NATO-a.

Generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, ranije ovog meseca je upozorio na intenziviranje ruskih hibridnih napada na zapadne ciljeve. Naveo je da se linija fronta rata u Ukrajini proširila na baltički region i širom Evrope.

Prošle nedelje, dva podvodna komunikaciona kabla između Nemačke i Finske u Baltičkom moru su presečena. Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus nazvao je incident „hibridnom akcijom“, iako krivac nije poznat.

U poslednjih nekoliko meseci zabeleženo je nekoliko slučajeva podmetanja požara širom Evrope, kao i porast sajber napada za koje se veruje da su delo ruskih aktera. Kremlj je više puta negirao odgovornost za ovakve incidente.

Kal je dodao da bi ruska vojska mogla biti sposobna za napad na NATO do 2030. godine, ali da Kremlj ne bi ciljano zauzimao teritorije. Umesto toga, Moskva bi želela da oslabi zapadno jedinstvo i NATO kao savez.

„Nije potrebno slati tenkovske armije na Zapad. Dovoljno je poslati 'male zelene ljude' u Baltik kako bi navodno zaštitili ugrožene ruske manjine ili prilagodili granice na Svalbardu,“ rekao je Kal.

Međunarodni institut za strateške studije (IISS) naveo je ove nedelje da zapadne vlade imaju ograničene koordinisane mehanizme za odbranu od sve učestalijih i manje prikrivenih hibridnih operacija Moskve.

„Dok NATO i evropske države članice ne postignu dogovor o odlučnijem odgovoru na hibridne napade Kremlja, Evropa će ostati ranjiva,“ napisao je Čarli Edvards, viši savetnik IISS-a.

Danska premijerka Mete Frederiksen izjavila je na marginama NATO samita u julu da Rusija „svakodnevno napada evropske države“ svojim hibridnim ratnim taktikama.

„Moramo to shvatiti mnogo ozbiljnije... jednostavno smo previše pristojni,“ rekla je Frederiksen.