27
Evropa se suočava sa možda najvećim političkim i bezbednosnim izazovima od Drugog svetskog rata. Rat u Ukrajini, promena odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama i rastuće unutrašnje podele unutar Evropske unije stavljaju evropske lidere pred ključne odluke – da li će Evropa ostati jedinstvena i samostalna sila na globalnoj sceni ili će se podeliti u suprotstavljene blokove? Stavovi među evropskim liderima u vezi sa ujedinjenjem Evrope i njenom budućnošću kao političke, vojne i ekonomske sile duboko su podeljeni.
Nemački lider Fridrih Merc i francuski predsednik Emanuel Makron čvrsto podržavaju jačanje evropskog jedinstva. Oni smatraju da je neophodno da Evropa postane nezavisna u pogledu bezbednosti i ekonomske politike, s obzirom na to da američka podrška postaje sve neizvesnija.
Merc je, nakon pobede svoje konzervativne stranke na nemačkim izborima, naglasio da će njegova vlada raditi na jačanju evropske odbrane, čak i na mogućem formiranju novog sistema bezbednosti koji bi mogao zameniti NATO ako Amerika nastavi da se povlači iz Evrope. On je upozorio da bi Evropa mogla ostati nezaštićena ako SAD drastično smanji svoju vojnu prisutnost na kontinentu.
Makron, koji je već ranije govorio o potrebi za „strateškom autonomijom“ Evrope, vidi Merca kao ključnog saveznika u naporima da se kontinent ujedini oko zajedničke odbrambene i ekonomske politike. Makron i Merc smatraju da će samo ujedinjena Evropa moći da se suprotstavi geopolitičkim izazovima, uključujući pretnje iz Rusije i Kine.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni takođe podržava evropsko jedinstvo, ali iz drugačije perspektive. Ona smatra da bi podele unutar Zapada bile „fatalne za sve“, posebno za Ukrajinu. Meloni je predložila održavanje samita između evropskih lidera i SAD kako bi se ponovo izgradili mostovi poverenja nakon sve većih tenzija između Evrope i administracije Donalda Trampa.
Meloni naglašava da bi Evropa, NATO i SAD trebalo da rade zajedno kako bi osigurali „pravedan i trajan mir u Ukrajini“. Njena izjava dolazi u trenutku kada se postavlja pitanje da li će Amerika nastaviti da podržava Ukrajinu ili će je ostaviti da se sama nosi sa ratom protiv Rusije.
Britanski premijer Kir Starmer, koji je nedavno preuzeo funkciju, aktivno radi na jačanju evropske bezbednosti i ponovnom povezivanju Londona sa Briselom. Starmer i Makron su već razgovarali o mogućnosti stvaranja „koalicije voljnih“, koja bi obuhvatala evropske zemlje spremne da obezbede dugoročnu podršku Ukrajini.
Britanija je takođe najavila dodatnih 1,6 milijardi funti za vojnu pomoć Ukrajini, uključujući 5.000 protivvazdušnih raketa, što je signal da je London spreman da preuzme vodeću ulogu u evropskoj bezbednosti.
Mađarska i Slovačka: Saveznici Rusije u Evropi?
Nasuprot ideji jačanja evropskog jedinstva, mađarski premijer Viktor Orban i slovački premijer Robert Fico aktivno se protive trenutnoj politici Evropske unije prema Ukrajini i smatraju da Evropa treba da pronađe alternativni način rešavanja sukoba sa Rusijom.
Orban je u pismu predsedniku Evropskog saveta Antoniju Kosti pozvao EU da započne direktne pregovore sa Moskvom o prekidu vatre, umesto da slepo sledi američku politiku sankcija i vojne podrške Kijevu. On je otvoreno podržao Donalda Trampa i njegovu ideju da se Ukrajina mora „sama boriti ili pregovarati sa Putinom“.
Fico je otišao još dalje – on je odbacio mogućnost bilo kakve finansijske ili vojne pomoći Ukrajini i zatražio da se obnovi tranzit ruskog gasa preko Ukrajine ka Slovačkoj i Zapadnoj Evropi. Njegov stav je u suprotnosti sa dominantnom politikom EU, koja pokušava da se oslobodi energetske zavisnosti od Rusije.
Ove izjave dolaze u trenutku kada EU pokušava da očuva jedinstvo u podršci Ukrajini, dok populističke i proruskih struje unutar Evrope prete da taj konsenzus naruše.
Veliki faktor u podeli evropskih lidera jeste politika administracije Donalda Trampa, koja je značajno promenila američki pristup Evropi. Tramp je u nekoliko navrata sugerisao da bi SAD mogle u potpunosti obustaviti podršku Ukrajini, koju je juče pauzirao. Ukoliko stvarno potpuno obustavi pomoć Ukrajini, to bi imalo ogromne posledice po evropsku bezbednost.
Na nedavnom sastanku sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Beloj kući, Tramp je vikao na njega, optužujući ga da nije dovoljno zahvalan na američkoj pomoći. Nakon sastanka, američka administracija je započela preispitivanje svih vrsta pomoći Ukrajini, uključujući vojnu i finansijsku podršku.
Ova situacija dodatno komplikuje odnose unutar Evrope, jer zemlje koje su se tradicionalno oslanjale na američku zaštitu sada moraju da biraju između jačanja sopstvene vojne moći i pokušaja obnavljanja odnosa sa Vašingtonom.
Budućnost Evrope zavisi od toga da li će zagovornici njenog ujedinjenja, poput Nemačke, Francuske i Italije, uspeti da se izbore sa otporom proruskih i euroskeptičnih snaga predvođenih Mađarskom i Slovačkom.
Evropa je na prekretnici: ako ne pronađe način da se ujedini i ojača svoju bezbednost, rizikuje da postane žrtva geopolitičkih previranja između SAD, Rusije i Kine. S obzirom na nepredvidivu politiku Trampove administracije i unutrašnje podele unutar EU, naredni meseci biće ključni za budućnost evropskog projekta.
Pitanje koje ostaje jeste: da li će Evropa pronaći način da se ujedini i zauzme samostalnu poziciju u globalnim odnosima, ili će ostati zavisna od spoljašnjih faktora i unutrašnjih podela?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
