Ko šta želi od rata? Sukob Irana, Izraela i SAD bez jasnog kraja, a samo jednoj državi odgovara da traje što duže

U pitanju nije samo pitanje prekida vatre, već i budućnosti Irana, bezbednosti regiona i globalne stabilnosti. Dok jedni teže promeni režima, drugi žele očuvanje postojećeg poretka uz minimalne ustupke, a treći nastoje da dugoročno uklone pretnje koje smatraju egzistencijalnim.

U takvom odnosu snaga, ključno pitanje postaje – kako uopšte izgleda „kraj rata“ za svaku od strana?

Sjedinjene Američke Države

Ratni ciljevi predsednika Donalda Trampa ostali su nejasni i promenljivi, od ograničavanja iranskog nuklearnog programa, preko potpunog prihvatanja američkih i izraelskih zahteva, pa sve do potpunog sloma Islamske Republike.

Za sada, Iran nije ni kapitulirao, niti se režim urušio. Ipak, njegova vojska je znatno oslabljena nakon više od dve nedelje intenzivnih i preciznih bombardovanja.

Pregovori između SAD i Irana, koji su se u februaru vodili u Ženevi uz posredovanje Omana, davali su određene rezultate kada je reč o nuklearnom programu. Prema navodima Omana, Teheran je bio spreman na značajne ustupke koji bi garantovali da ne razvija nuklearno oružje.

Međutim, Iran nije bio spreman da razgovara o ograničavanju svog balističkog raketnog programa, niti o prekidu podrške savezničkim grupama u regionu, poput Huta u Jemenu ili Hezbolaha u Libanu.

Idealni scenario za Vašington bio bi pad režima ajatolaha i njegovo brzo zamenjivanje demokratskom vlašću koja ne predstavlja pretnju ni sopstvenom narodu ni susedima. Međutim, za sada nema naznaka da bi se to moglo dogoditi.

Alternativno, SAD bi prihvatile i scenario u kojem bi oslabljeni iranski režim promenio svoje ponašanje, prestao sa represijom nad građanima i prekinuo podršku militantnim grupama. Ipak, izbor novog vrhovnog vođe, Modžtabe Hamneija, sina pokojnog ajatolaha Alija Hamneija, ukazuje da takav razvoj događaja nije verovatan.

U međuvremenu, rast cena nafte, delimična blokada Ormuskog moreuza i sve veće nezadovoljstvo u samoj Americi zbog mogućeg uvlačenja u novi dugotrajni rat vrše dodatni pritisak na Trampa da okonča sukob. Ipak, biće mu teško da takav ishod predstavi kao uspeh ukoliko režim u Teheranu opstane.

Iran

Iran želi što brži kraj rata, ali ne po svaku cenu, odnosno ne ako bi to značilo potpuno popuštanje pred zahtevima Vašingtona.

Teheran veruje da ima dovoljno „strateškog strpljenja“ da izdrži duže od Trampa u ovom sukobu, a u prilog mu ide i geografski položaj.

Iran ima najdužu obalu među državama Persijskog zaliva i mogućnost da dugoročno ugrožava pomorski saobraćaj kroz Ormuski moreuz, ključnu tačku kroz koju u normalnim okolnostima prolazi oko 20 odsto svetske nafte.

Poziv SAD saveznicima da pomognu u upravljanju krizom dočekan je sa rezervom. Velika Britanija, evropske zemlje i drugi partneri nerado bi izlagali svoje mornarice riziku, naročito jer nisu podržali ovaj rat.

Zvanično, Iran traži čvrste garancije da više neće biti napadnut, kao i ratnu odštetu za štetu izazvanu američko-izraelskim napadima. Ipak, malo je verovatno da će te zahteve ostvariti.

Za iransko rukovodstvo i Revolucionarnu gardu, već i sam opstanak režima može se predstaviti kao pobeda, kako domaćoj javnosti, tako i svetu.

Izrael

Od tri glavna aktera, SAD, Irana i Izraela, čini se da Izrael ima najmanju žurbu da okonča sukob.

Njegov cilj je da maksimalno oslabi iranske vojne kapacitete, posebno zalihe balističkih raketa, skladišta, komandne centre, radarske sisteme i baze Revolucionarne garde.

Iako se većina ovih kapaciteta može obnoviti, Izrael želi da pošalje jasnu poruku, a to je da će svaka obnova nositi visoku cenu, jer je izraelsko ratno vazduhoplovstvo spremno da ponovo napadne.

Izrael iranski raketni arsenal i nuklearni program vidi kao egzistencijalnu pretnju.

Iran je razvio naprednu domaću industriju raketa i dronova, uključujući i dronove koje je isporučivao Rusiji. Takođe, obogaćivao je uranijum do nivoa od 60 odsto, što je daleko iznad potreba za civilnu upotrebu.

Za vladu Benjamina Netanjahua, ove dve pretnje predstavljaju nešto sa čim Izrael ne može da živi, zbog čega ostaje odlučan da ih ukloni ili maksimalno oslabi.