Najveće sile vode rat za koji niste čuli, svetska ekonomija zavisi od toga: Glavni konkurenti su Kina i SAD, Rusija vreba iz prikrajka

Piše: Petar Donić

Poslednjih godina, ova kritična infrastruktura postaje prostor intenzivne geopolitičke konkurencije između vodećih svetskih sila, pre svega SAD-a, Kine i Rusije. Zemlje sada vide internet kablove ne samo kao komercijalno, već i kao strateško pitanje bezbednosti i uticaja.

U centru ove geopolitičke borbe trenutno su SAD i Kina. Američke tehnološke kompanije poput Google-a, Meta-e (Facebook), Amazona i Microsofta danas kontrolišu ili imaju značajan udeo u oko 60% svih novih podvodnih kablova. Sam Google uložio je više od 30 milijardi dolara u preko 16 velikih podmorskih kablova, uključujući „Grace Hopper“ kabl između SAD i Evrope, kapaciteta od čak 350 terabita u sekundi. Kina, sa druge strane, kroz državne kompanije poput China Mobile i HMN Tech (ranije poznat kao Huawei Marine Networks) ima vlasništvo ili udeo u oko 20% svih globalnih kablovskih sistema, posebno u Aziji, Africi i Bliskom istoku. Do sada je HMN Tech učestvovao u izgradnji preko 100.000 kilometara optičkih kablova širom sveta.

Lanac snabdevanja ovim kablovima je visoko specijalizovan i koncentrisan u rukama svega nekoliko kompanija. Četiri kompanije – SubCom (SAD), Alcatel Submarine Networks (Francuska), NEC (Japan) i HMN Tech (Kina) - kontrolišu više od 90% svetskog tržišta izgradnje podvodnih kablova. Svaki novi kabl zahteva specijalizovane brodove za polaganje, kojih je u celom svetu manje od 80, što usporava proces i povećava troškove. Prosečna cena izgradnje jednog kablovskog sistema kreće se od 300 miliona do preko milijardu dolara, zavisno od dužine i kapaciteta.

Geopolitičke napetosti podstiču i razvoj novih ruta kako bi se izbegle postojeće krizne zone. Jedna od najvažnijih novih ruta mogla bi biti Arktički okean. Zbog topljenja leda, ruta kroz Arktik između Evrope i Azije može skratiti put prenosa podataka i do 40%, u poređenju sa sadašnjim rutama kroz Suecki kanal. Projekat „Far North Fiber“ planira da poveže Evropu sa Japanom i Severnom Amerikom do kraja ove decenije, prolazeći preko Kanade i Grenlanda. Ovaj kabl bi bio dug oko 17.000 kilometara i mogao bi postati prva direktna arktička internet konekcija, značajno smanjujući vreme kašnjenja podataka između azijskog i evropskog kontinenta.

Ipak, kablovi u Arktiku nose nove izazove, poput ekstremno niskih temperatura, leda i složenog geopolitičkog okruženja. Zemlje poput Rusije, SAD-a, Kanade i nekoliko evropskih država već su pokazale interesovanje za kontrolu ovih novih ruta, što bi moglo stvoriti nove tenzije.

Paralelno sa time, bezbednost internet kablova postaje deo šireg NATO-Rusija sukoba, posebno izraženog u Baltičkom moru. Od 2022. godine zabeleženo je najmanje 6 incidenata presecanja ili oštećenja kablova između Finske, Estonije i Švedske. Iako nijedan od ovih incidenata zvanično nije pripisan Rusiji, NATO smatra da je rizik namernog sabotaža vrlo visok, posebno nakon eksplozija gasovoda Nord Stream u septembru 2022. godine. Baltičko more ima prosečnu dubinu od samo oko 50 metara, što čini ove kablove vrlo ranjivim. Ukoliko bi došlo do namernog presecanja kablova u većem obimu, milioni ljudi u severnoj Evropi mogli bi ostati bez interneta danima ili čak nedeljama, izazivajući ekonomske i političke poremećaje.

Na kraju, podvodni internet kablovi ključni su za stabilnost svetske ekonomije. Tokom samo jednog dana, kroz ove kablove prođe ekvivalent vrednosti od stotina milijardi dolara u poslovanju, trgovini i finansijskim operacijama. Čak i kratkotrajni prekidi mogu prouzrokovati milionske gubitke za ekonomije širom sveta. Primer je incident iz 2022. godine, kada je jedan presečeni kabl u Sredozemnom moru doveo do velikog poremećaja internet saobraćaja između Evrope i Bliskog istoka, što je na nekoliko dana značajno usporilo poslovanje i internet usluge za milione ljudi.

S obzirom na sve veću važnost interneta za globalnu ekonomiju, jasno je da zaštita ove infrastrukture nije samo tehničko pitanje već i političko i ekonomsko. Održavanje stabilnosti interneta, kroz sigurne podvodne kablove, postaće ključno pitanje budućnosti globalne saradnje i sigurnosti u narednim godinama. Zbog toga je važno da velike svetske sile, uprkos međusobnim razlikama, nastave saradnju na očuvanju i zaštiti ovog nevidljivog sistema koji nas sve povezuje.