Novinari zavirili u fabriku na tajnoj lokaciji: Ovde se pravi oružje koje je Rusiji zadalo bolne udarce

Uslovi bezbednosti su ekstremni jer je opstanak ukrajinske vojne industrije direktno vezan za skrivanje i disperziju proizvodnje. Kompanija Fire Point, koja stoji iza rakete "Flamingo", već je izgubila dve fabrike u ruskim napadima. U pogonu koji je BBC posetio nije bilo dozvoljeno snimati stubove, prozore ni plafone, a lica radnika na proizvodnoj traci morala su da ostanu nevidljiva.

Uprkos stalnim napadima, Ukrajina ubrzano razvija sopstvenu industriju naoružanja. Predsednik Volodimir Zelenski tvrdi da zemlja danas proizvodi više od 50 odsto oružja koje koristi na frontu, dok su gotovo sva sredstva dugog dometa domaće proizvodnje. Na početku rata Ukrajina se oslanjala na zastarele sovjetske zalihe i zapadnu pomoć, ali je u međuvremenu postala jedan od svetskih lidera u razvoju bespilotnih sistema, robota i dronova.

Sada se toj listi pridružuju i krstareće rakete. "Flamingo" je novo oružje za dubinske udare, koje Zapad do sada nije bio spreman da isporuči Ukrajini. Raketa ima domet do 3.000 kilometara i bojevu glavu tešku više od jedne tone, što je čini uporedivom sa američkim "Tomahavkom" – oružjem koje administracija predsednika Donalda Trampa nije želela da pošalje Kijevu.

Glavna tehnička direktorka Fire Pointa, 33-godišnja Irena Tereh, kaže da je "Flamingo" obojen u crno, a ne u roze kao prvi prototipi, jer – kako se našalila – „jede rusku naftu“. Nekadašnja studentkinja arhitekture danas kaže da joj je cilj da pomogne u razgradnji ruske ratne mašinerije. Raketa izgledom podseća na nemačku V1 iz Drugog svetskog rata – dugačka je kao autobus, sa velikim mlaznim motorom postavljenim iznad trupa.

Rakete "Flamingo" već su korišćene u borbi, iako kompanija odbija da otkrije konkretne ciljeve. Ukrajinska strategija, kako objašnjavaju vojni zvaničnici, jeste da se udarima duboko u rusku teritoriju oslabi ratna ekonomija Moskve. Komandant ukrajinskih oružanih snaga, general Oleksandar Sirski, tvrdi da su takvi napadi Rusiji ove godine već naneli ekonomsku štetu veću od 21,5 milijardi dolara.

Ruslan, oficir Specijalnih operativnih snaga Ukrajine, kaže da je cilj jasan: „Smanjiti vojne sposobnosti neprijatelja i njegov ekonomski potencijal“. Prema njegovim rečima, Ukrajina je izvela stotine udara na ruske rafinerije, fabrike oružja i skladišta municije duboko iza linija fronta.

Ipak, Rusija uzvraća još snažnije. Moskva dnevno lansira oko 200 dronova tipa „šahed“, dok Ukrajina odgovara sa upola manjim brojem. Ruski napadi često pogađaju i civilnu infrastrukturu, izazivajući masovne nestanke struje širom zemlje. „Voleo bih da možemo da lansiramo isto koliko i oni“, kaže Ruslan, „ali brzo povećavamo proizvodnju“.

Fire Point, koji nije postojao pre ruske invazije, danas proizvodi oko 200 dronova dnevno. Njihovi modeli FP1 i FP2 odgovorni su za oko 60 odsto ukrajinskih udara dugog dometa, a koštaju oko 50.000 dolara po komadu – tri puta manje od ruskih dronova.

Iako Ukrajina i dalje zavisi od strane pomoći, naročito u obaveštajnim podacima i finansijama, cilj je sve veća samostalnost. Tereh ističe da kompanija namerno izbegava komponente iz Kine i Sjedinjenih Država. „Ne želimo da bilo ko može da utiče na oružje koje pravimo“, kaže ona, dodajući da su odnosi sa SAD neizvesni i da bi politička odluka mogla u jednom trenutku blokirati korišćenje sopstvenog naoružanja.

Nakon što je američka vojna pomoć gotovo u potpunosti zaustavljena dolaskom Donalda Trampa na vlast, Evropa nije uspela da u potpunosti popuni prazninu. Zbog toga, kaže Tereh, Ukrajina ne veruje u buduće bezbednosne garancije sa Zapada. „Ovo nisu mirovni, već kapitulacioni pregovori“, ocenjuje ona. „Jedina prava bezbednosna garancija je da sami pravimo svoje oružje.“

Na kraju poručuje da Ukrajina treba da posluži kao upozorenje ostatku Evrope. „Mi smo krvavi primer koliko morate biti spremni za rat“, kaže ona, uz uverenje da bi se većina drugih zemalja u sličnim okolnostima već raspala.