Kako smo došli od "rešiću rat za 24 sata" do "ovo nije naš rat": Da li Tramp pušta Ukrajinu niz vodu i šta sad sledi

Državni sekretar Marko Rubio izjavio je u Parizu, nakon sastanka sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, da će SAD „u roku od nekoliko dana“ odlučiti da li postoje realni izgledi za napredak – i ako ih ne bude, Amerika će se jednostavno povući.

„Ako nije moguće zaustaviti rat u Ukrajini, moramo krenuti dalje“, rekao je Rubio novinarima.

Izjavio je da je Tramp „proveo 87 dana na najvišem nivou ove vlade pokušavajući da zaustavi ovaj rat“, ali da se sada postavlja pitanje da li je to uopšte ostvarivo.

SAD ne mogu beskonačno da ulažu u rat

Rubio je naglasio da Amerika ne može beskonačno ulagati politički kapital u konflikt koji, kako je rekao, „nije naš rat“.

„Ovo nije naš rat. Nismo ga mi započeli“, poručio je Rubio. „Sjedinjene Države pomažu Ukrajini već tri godine. Mi želimo da se rat završi, ali to nije naš rat.“
Ova izjava dolazi kao hladan tuš za evropske partnere, koji imaju daleko veći uticaj na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog nego što to ima Vašington. Iako je Amerika glavni pregovarač sa Moskvom, Evropa je ta koja može da izvrši pritisak na Kijev.

Komentari dolaze dan nakon što su on i specijalni izaslanik Stiv Vitkof imali sastanak sa evropskim i ukrajinskim saveznicima, dok administracija američkog predsednika Donalda Trampa nastoji da okonča rat koji Rusija vodi u Ukrajini.

Na sastanku u Parizu prisustvovali su američki, evropski i ukrajinski zvaničnici, a sastanak je opisan kao konstruktivan, iako se jasno vidi da Tramp gubi strpljenje.
Prema saopštenju američkog Stejt departmenta, nacrt mirovnog plana koji su sastavile Sjedinjene Države dobio je „ohrabrujući prijem“ tokom razgovora, iako detalji tog nacrta nisu objavljeni.

Fokus na pet regija

U središtu pregovora SAD-a i Rusije su pet ukrajinskih regija koje je Moskva okupirala i smatra svojima: Krim, Donjeck, Lugansk, Zaporožje i Herson. Iako su sve ove teritorije međunarodno priznate kao deo Ukrajine, Rusija ih je anektirala 2022. godine, a delimično su pod ruskom okupacijom.

Stiv Vitkof je rekao u intervjuu za Volstrit da su ove regije „ključne tačke u pregovorima“. Iako nije jasno precizirao šta to tačno znači, naveo je: „Moguće je da Rusija dobije neke od tih regija, ali ne svih pet.“

„Kada pogledate tih pet regija, Rusijo, vama su one važne. Ali Ukrajino, jesu li vam manje važne ako su više rusofone?“, rekao je Vitkof, ponavljajući narativ Kremlja da su ta područja „prirodno proruska“ i da su se navodno sama opredelila za pripajanje Rusiji. Međutim, međunarodna zajednica referendumima održanim u tim oblastima nakon okupacije ne priznaje legitimitet.

Putin u ofanzivi i vojnoj i diplomatskoj

Istovremeno, ruski predsednik Vladimir Putin nastavlja bombardovanje ukrajinskih gradova. Nedavni napad balističkim projektilima na grad Sumi ubio je najmanje 35 civila. I pored toga, Trampov tim i dalje insistira na narativu da je Putin spreman za „trajan mir“.

Osim vojnih taktika, Rusija koristi i propagandne mehanizme da normalizuje svoje zahteve. Kad američki zvaničnici poput Vitkofa ponavljaju te zahteve, oni sve više postaju deo javne rasprave, što može da oblikuje percepciju o tome šta su „realni“ uslovi za mir, piše Konverzejšn.

Iako se američka administracija formalno zalaže za mir, Vitkof otvoreno govori o stvaranju „odnosa i poverenja“ s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Vitkof je nakon svog poslednjeg, trećeg sastanka s Putinom u Sankt Peterburgu rekao da je sastanak bio „uverljiv“, a mirovni dogovor „u nastajanju“. Takođe je dodao da su u pregovorima trgovinske prilike s Rusijom postale važan deo diskusije.

Putin koristi diplomatske trikove kako bi kupio vreme – od poklona Trampovom izaslaniku do priča o tome kako se „moli za Trampa“. Takođe, ruski oligarsi nude unosne investicije u oblasti retkih metala i arktičkih resursa – teme koje su očigledno zanimljive Trampovoj administraciji.

Tramp gubi strpljenje sa Zelenskim

Za razliku od svog popustljivog odnosa prema Putinu, Tramp je više puta kritikovao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Na sastanku u Beloj kući u februaru, u prisustvu potpredsednika Džej Di Vensa, Zelenski je bio javno ponižen. Tramp je čak optužio ukrajinskog lidera da je „započeo rat“, ignorišući činjenicu da je konflikt pokrenula ruska invazija 2022. godine.

U istom tonu, Rubio je u Parizu izjavio da „SAD ne mogu više da čekaju“, te da „Evropa mora da izvrši pritisak na Zelenskog da bude fleksibilniji“. Tramp je istovremeno rekao da „nije veliki fan“ ukrajinskog predsednika, šaljući jasnu poruku kome njegova administracija veruje više.

Zelenski je, međutim, ostao čvrst u stavu da Ukrajina „nikada neće priznati ruski suverenitet nad bilo kojim delom svoje teritorije“, a istraživanja javnog mnjenja u Ukrajini pokazuju da ogromna većina građana podržava taj stav.

Za sada, najdalje što su pregovori stigli jeste delimični prekid vatre koji se odnosi samo na napade na energetsku infrastrukturu – predlog koji je Putin izneo kao kompromis, jer Ukrajina sistematski uništava ruske naftne rafinerije dronovima. Prema nekim procenama, Ukrajina je uništila oko 10% rafinerijskog kapaciteta Rusije od početka 2025. godine.

Šta sledi?

Ipak, izgleda da Tramp ne odustaje od sporazuma o mineralima sa Ukrajinom. Predsednik SAD je naveo da će sporazum o eksploataciji ukrajinskih strateških mineralnih resursa biti potpisan „narednog četvrtka“.

„Imamo sporazum o mineralnim resursima za koji mislim da će biti potpisan u četvrtak, sledećeg četvrtka. Uskoro. I očekujem da će oni (Ukrajinci) poštovati sporazum. Videćemo. Ali imamo sporazum o tome“, rekao je Tramp novinarima u Beloj kući.

Da li to znači da će Amerika nastaviti da vojno podržava Ukrajinu ostaje da se vidi.

Rubio je nakon pariskih razgovora kontaktirao ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, kako bi ga informisao o „nekim elementima“ američkog mirovnog okvira. Ipak, rekao je da se mora brzo utvrditi „da li razlike mogu da se smanje“ i da li je dogovor moguć „u roku koji imamo na umu“.

„Niko ne kaže da se to može rešiti za 12 sati“, izjavio je Rubio. „Ali želimo da vidimo koliko su strane udaljene i da li uopšte ima prostora za pomak.“

Ako uskoro ne bude napretka, SAD bi mogle u potpunosti napustiti posredovanje – što bi praktično značilo predaju procesa Moskvi i otvaranje puta za dalje teritorijalne i političke ustupke od strane Kijeva.