Kako je izgledala turbulentna 2025. godina u Crnoj Gori: Počela je masakrom, obeležile su je drame, protesti, a tu je i jedna dobra vest

Masovno ubistvo, protesti i pitanje bezbednosti

Prvog januara 2025. godine Crna Gora je doživela jedan od najtežih zločina u svojoj novijoj istoriji. Muškarac je u okolini Cetinja, na pet različitih lokacija, ubio 12 osoba, među kojima i dvoje dece, a potom izvršio samoubistvo. Zločin je izazvao šok u javnosti i otvorio brojna pitanja – od psihičkog stanja napadača do toga kako je takvoj osobi bilo dostupno vatreno oružje.

Zvanično objašnjenje uzroka masakra nikada nije u potpunosti dato, što je dodatno pojačalo nezadovoljstvo javnosti. Tragedija je ubrzo prerasla u društveni pokret: studenti, okupljeni oko neformalne inicijative „Kamo sutra“, organizovali su proteste širom zemlje. Tražili su smene odgovornih u bezbednosnom sektoru, strožu kontrolu ilegalnog oružja i duboke reforme sistema javne bezbednosti.

U javnosti se paralelno razvila rasprava o prevenciji nasilja, jačanju sistema mentalnog zdravlja i ulozi obrazovanja u sprečavanju sličnih tragedija. Vlada je, pod pritiskom javnosti i civilnog sektora, najavila amnestiju za predaju ilegalnog oružja, uz poruku da će nakon toga uslediti znatno strože kazne.

Odnosi sa Hrvatskom i regionalne tenzije

Napredak ka EU nije tekao bez prepreka. Hrvatska je krajem 2024. uskratila saglasnost za zatvaranje pregovaračkog poglavlja 31, koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku. Taj potez bio je reakcija na niz jednostranih odluka crnogorskih vlasti, uključujući spor oko školskog broda Jadran, najave uklanjanja spomen-ploče u logoru Morinj i usvajanje Rezolucije o genocidu u logoru Jasenovac.

Blokada je nastavljena i tokom 2025. godine, podsećajući da bilateralni sporovi u regionu mogu direktno uticati na evropske integracije. U prvim mesecima godine pokrenuti su pokušaji obnove dijaloga kroz bilateralne i ministarske sastanke u Zagrebu i Podgorici, sa fokusom na pitanja Morinja, imovinskih sporova i sukcesije.

U decembru je hrvatska vlada formirala posebno povereništvo za povrat školskog broda Jadran i druge vojne imovine, na čijem čelu je ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman. Crna Gora je paralelno najavila formiranje sopstvenog tela za ovo pitanje.

Fragmentisana politička scena i uticaj SPC

Politička scena u Crnoj Gori tokom 2025. ostala je izrazito heterogena. Vladu premijera Milojka Spajića i pokreta „Evropa sad“ činile su i manjinske albanske i bošnjačke stranke, ali i prosrpske desničarske partije, predvođene predsednikom Skupštine Andrijom Mandićem. Razlike u stavovima bile su vidljive u gotovo svim ključnim pitanjima – od evropskih integracija do investicione politike.

Srpska pravoslavna crkva nastavila je da ima snažan uticaj na društvene tokove. Posebne tenzije izazvao je pokušaj podizanja spomenika četničkom vojvodi Pavlu Đurišiću u Beranama. Nakon intervencije policije, spomenik je premešten u manastir SPC, dok su crkveni velikodostojnici optuživani za pokušaje istorijskog revizionizma.

Nove društvene tenzije i odnosi sa Turskom

Jesen 2025. donela je novi talas nemira, nakon tuče i ranjavanja nožem 25-godišnjeg Podgoričanina. Sumnja je pala na dvojicu turskih državljana, što je izazvalo niz incidenata – oštećenja vozila sa turskim tablicama i napade na turske objekte.

Vlada je privremeno uvela vizni režim za državljane Turske. Prema procenama, oko devet hiljada Turaka napustilo je Crnu Goru, a više od 30 turskih privatnih firmi prestalo je sa radom. Incidentima su prethodile netačne tvrdnje pojedinih političara da se u Crnu Goru doselilo više od 100.000 turskih državljana.

Ekonomija: rast, inflacija i kontroverzne investicije

Ekonomski pokazatelji tokom 2025. bili su stabilniji nego prethodnih godina. Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda, privreda je rasla po stopi od oko 3 do 4 odsto. Inflacija je, nakon ranijeg smirivanja, ponovo ojačala sredinom godine i do septembra dostigla 4,9 odsto na godišnjem nivou.

Prosečna plata iznosila je oko 1.000 evra, ali životni standard je i dalje bio predmet rasprava, jer mere kontrole cena osnovnih namirnica, prema oceni analitičara, nisu dale očekivane rezultate.

Posebnu pažnju izazvali su sporazumi sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima o potencijalnim ulaganjima na Velikoj plaži u Ulcinju, sa najavama investicija do 20 milijardi evra. Projekti su, međutim, naišli na snažan otpor lokalnih vlasti i civilnog sektora, koji upozoravaju na rizike po prirodnu i kulturnu baštinu, kao i na manjak transparentnosti u donošenju odluka.

Protesti u Botunu

Tokom 2025. godine dodatne tenzije izazvala je i drama u botunskom kraju Zete, gde su meštani mesecima protestovali protiv izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, strahujući od ugrožavanja zdravlja i životne sredine. Protesti su kulminirali lokalnim referendumom sredinom decembra, na kojem se ogromna većina izašlih građana izjasnila protiv gradnje kolektora, uz blokade i javne poruke da Botun ne sme postati „žrtva razvoja“. Iako su vlasti poručile da je projekat ključan za ispunjavanje ekoloških standarda Evropske unije i da referendum nema pravno obavezujući karakter, slučaj Botun postao je simbol sukoba između centralne države, lokalne zajednice i evropskih obaveza.

Evropski put: ubrzanje pregovora, ali i upozorenja

Dok su unutrašnje tenzije rasle, Crna Gora je istovremeno ostvarila vidljive pomake u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Već u januaru 2025. u Briselu su zatvorena tri pregovaračka poglavlja, uključujući oblasti intelektualne svojine i industrijske politike, što je ocenjeno kao jedan od najuspešnijih trenutaka u dugotrajnom pregovaračkom procesu.

U decembru je taj trend nastavljen zatvaranjem još pet poglavlja, među kojima su ona o javnim nabavkama, slobodnom kretanju kapitala i ruralnom razvoju. Ti koraci ocenjeni su kao prekretnica, jer su Crnu Goru približili statusu ozbiljnog kandidata za članstvo.

Ipak, Brisel je istovremeno slao i jasna upozorenja. Evropska unija je insistirala na napretku u oblasti vladavine prava, reforme pravosuđa i borbe protiv korupcije – temama obuhvaćenim poglavljima 23 i 24, koja se smatraju ključnim i koja se otvaraju prva, a zatvaraju poslednja.

Zvaničnici u Podgorici kao mogući cilj navode 2028. godinu kao datum ulaska u EU, ali stručnjaci upozoravaju da će naročito 2026. biti izuzetno zahtevna, sa brojnim obavezama koje administracija mora da ispuni.