Kako i zašto nastaje cunami? Jedan je u Evropi odneo desetine hiljada života i sravnio prestonicu sa zemljom

Cunami (iz japanskog jezika: „talas u luci“) je serija ogromnih talasa koje najčešće izazivaju podvodni zemljotresi. Kada dođe do naglog pomeranja tla ispod morske površine – obično duž granica tektonskih ploča – pomera se i ogromna masa vode. Nastaje snažna energetska promena koja se pretvara u talasnu silu i kreće da se širi kroz okean neverovatnom brzinom – i do 800 kilometara na čas.

Na otvorenom moru, cunami se teško može uočiti jer su talasi dugački, ali niskog profila. Međutim, kada se približe obali i naiđu na pliće vode, talasi se usporavaju, sabijaju i naglo povećavaju visinu – ponekad i do deset metara, pa i više. Tada nastaje razorna moć koja za nekoliko minuta može uništiti čitava naselja, luke, puteve i infrastrukturne objekte.

Iako su najčešći uzrok cunamija zemljotresi, njih mogu izazvati i podvodni vulkani, klizišta ili čak pad velikih meteora u more.

Najrazorniji cunamiji u savremenoj istoriji

U savremenoj istoriji čovečanstva zabeleženi su brojni slučajevi cunamija koji su odneli desetine hiljada života.

Najpogubniji do sada bio je cunami koji je pogodio jugoistočnu Aziju 26. decembra 2004. godine, nakon podvodnog zemljotresa magnitude 9.1 u Indijskom okeanu. Talasi visoki i do 30 metara pogodili su Indoneziju, Šri Lanku, Tajland, Indiju i još desetak zemalja. Poginulo je više od 230.000 ljudi.

Drugi po razornosti bio je cunami u Japanu 2011. godine, nakon zemljotresa jačine 9.0. Osim što je odneo više od 18.000 života, izazvao je i nuklearnu katastrofu u Fukušimi, što je dodatno pogoršalo posledice i dugoročno ugrozilo zdravlje stanovništva.

Još ranije, 1755. godine, zemljotres kod Lisabona i cunami koji je usledio sravnili su s zemljom veliki deo portugalske prestonice i odneli desetine hiljada života, čime su ostavili dubok trag u evropskoj istoriji.

Upozorenje koje se ne sme ignorisati

Zemljotres kod Kamčatke pokazao je koliko je važno postojanje efikasnih sistema za rano upozoravanje, međunarodna koordinacija i pravovremeno reagovanje. Iako su moderni sistemi u stanju da predvide i prepoznaju potencijalno opasne talase, samo pravilno informisano i obučeno stanovništvo može na vreme reagovati.

Cunamiji su prirodne pojave koje se ne mogu sprečiti, ali se posledice mogu ublažiti znanjem, pripremom i odgovornim ponašanjem. Svaki ovakav događaj treba da bude i opomena i lekcija.