Jedno ubistvo dovelo je svetsko bure baruta na ivicu najopasnije eksplozije ikad

Vođe Hamasa potvrdile su juče smrt zamenika šefa političkog biroa Saleha Al-Arurija u eksploziji južno od Bejruta.

Ko je ubijeni Al-Aruri

Al-Aruri je bio poznat kao čovek koji je duboko umešan u Hamasove vojne poslove. Sa sedištem u Libanu, Al-Aruri (57) bio je zamenik šefa političkog biroa terorističke grupe i smatran je vođom Hamasovog vojnog krila na Zapadnoj obali.

Izraelski zvaničnici veruju da je Al-Aruri takođe pomogao u planiranju otmice i ubistva trojice izraelskih tinejdžera u junu 2014. godine, kao i brojnih drugih napada na Izrael. Odslužio je nekoliko kazni u izraelskim zatvorima, a pušten je na slobodu u martu 2010. godine.

Kasnije se preselio u Istanbul, ali je bio primoran da ponovo menja adresu prebivališta kada je Izrael popravio veze s Turskom, koje su prekinute zbog napada izraelske vojske (IDF) na flotu koja je krenula ka Gazi i u kojoj je stradalo devet turskih državljana.

Nakon što je proveo neko vreme u Siriji, Al-Aruri se na kraju preselio u Bejrut. Odatle je upravljao Hamasovim vojnim operacijama na Zapadnoj obali, podstičući terorističke aktivnosti i dogovarajući transfer sredstava za plaćanje terorističkih napada.

On je takođe bio jedan od zvaničnika Hamasa koji je najviše povezivan s Iranom i terorističkom grupom Hezbolah u Libanu.

Tamo je Al-Aruri osnovao lokalne snage Hamasa od aktivista u libanskim izbegličkim kampovima. Grupa ima vojnu obuku i raketni arsenal, iako ne u istoj meri kao Hezbolah.

Stradao je tako što je izraelski dron udario je u kancelariju Hamasa u južnom predgrađu glavnog grada Libana - Bejruta, ubivši nekoliko osoba, javila je libanska državna novinska agencija.

Odgovor Hezbolaha

Zbog ovog napada i ubistva Al-Arurija, libanska militantna grupa Hezbolah poručila je da ubistvo visokih zvaničnika Hamasa u Bejrutu predstavlja "ozbiljan napad na Liban" i "opasan razvoj događaja" u ratu sa Izraelom.

"Ovaj zločin neće proći bez odgovora i kazne. Mi smo verni svojim principima i obavezama koje smo sebi dali. Ovo je dan koji ćemo pamtiti“, naveli su iz Hezbolaha na Telegramu.

Dodaju da je ubistvo Saleha Al-Arurija, jednog od najviših zvaničnika Hamasa, i njegovih kolega „u srcu predgrađa Bejruta ozbiljan napad na Liban, njegov narod i suverenitet“.

Palestinska militantna grupa Hamas potvrdila je prethodno da su u izraelskom napadu na predgrađe Bejruta ubijeni Al-Aruri i dva lidera njenih elitnih brigada Al Kasam.

U napadu u kojem su pogođene prostorije Hamasa, stradalo je ukupno šest osoba. Izraelska vojska zasad nije komentarisala napad.

Međutim, od početka sukoba Hamasa i Izraela 7. oktobra, libanska grupa Hezbolah pretila je direktnim ulaskom u sukob. To sada se to nije dogodilo, već su snage Tel Aviva i Hezbolaha razmenjivale vatru preko granice.

Sada je, čini se, opasnost od eskalacije nikad veća.

Moć Hezbolaha

Za razliku od Hamasa i Islamskog džihada, Hezbolah se ne nalazi u Palestini, već u Libanu.

Obzirom da je direktno vezana za Iran, ova grupa ima duboke veza sa drugim grupama koje su povezane sa Iranom kao što su Hamas i Islamski džihad. Nakon što se dogodio napad u subotu ujutru 7. oktobra, Hezbolah je objavio da je u „direktnom kontaktu s vođstvom palestinskog otpora“.

Ova grupa ima različit status kod različih sila – neke države su je u celosti proglasile terorističkom organizacijom, pojedine samo njeno vojno krilo, a ima i zemalja poput Rusije i Kine koje održavaju kontakt sa njom. EU je proglasila vojno krilo Hezbolaha terorističkom organizacijom, dok je Nemačka u aprilu ove godine to učinila u potpunosti. Prošle godine je to učinila i Velika Britanija, a nešto ranije, 2016. godine i Arapska liga.

Hezbolah predstavlja šiitsku libansku proiransku paravojnu organizaciju, koja je nastala 1982. godine, kao odgovor na ulazak Izraela u južni Liban. Nakon 18 godina, Hezbolahovo vojno krilo (Islamski otpor Libana) je, nakon mnogih gubitaka nanetih Izraelcima, 2000. godine prisililo Izrael na povlačenje.

Pokret je izrastao u organizaciju koja danas ima širok spektar delatnosti, uključujući i radio, televiziju, novine, škole, bolnice, socijalne ustanove, a neki članovi su i u sastavu libanske vlade.

Glavni finansijer Hezbolaha je Iran, a određena pomoć stiže i od Sirije. Vojni deo Hezbolaha raspolaže sa oko 1.000 naoružanih ljudi i oko 10.000 u rezervnom sastavu. Vojna taktika se uglavnom zasniva na raketiranju Izraela. U napadima se isključuje upotreba bombaša samoubica, a takođe, bar načelno, ne napadaju se civili.