Jedino pitanje oko kog su se složili Bajden i Putin: Šta je rešenje "dve države" za Izrael i Palestinu

Kako bi to izgledalo i ko bi gde živeo?

Najveća prepreka rešenju dve države je odlučivanje koje bi bile granice potencijalne palestinske države.Mnogi veruju da bi to trebalo da budu iste one koje su postojale pre šestodnevnog rata 1967. godine, kada je Izrael okupirao istočni Jerusalim, Zapadnu obalu i Gazu.Od tada je sve veći broj izraelskih naselja uspostavljen unutar Zapadne obale, sa oko 600.000 Izraelaca koji sada žive tamo i u okupiranom istočnom Jerusalimu, prenosi Skaj njuz.

Iako se ova naselja smatraju nelegalnim prema međunarodnom pravu, njihovo postojanje čini situaciju težom da se ova teritorija označi kao palestinska.Stvaranje Izraela i kasniji arapsko-izraelski rat 1948. godine doveli su do toga da su mnogi Palestinci proterani iz svojih domova, u onome što je poznato kao Nakba, ili "katastrofa" na engleskom.UN su tada odobrile izbeglički status za oko 750.000 ljudi.Ali pod istim kriterijumima, 5,9 miliona Palestinaca – koji žive na Zapadnoj obali, u Gazi, istočnom Jerusalimu i u kampovima širom Jordana, Libana i Sirije – sada ispunjava uslove, a mnogi bi želeli da se vrate u svoju domovinu.

Ne bi bilo prostora za ovaj povećani broj ljudi unutar okupiranih teritorija, što znači da bi neki morali da budu preseljeni na izraelsku teritoriju, što je u suprotnosti sa idejom Izraela o rešenju dve države.

Jerusalim

Postoje posebne poteškoće na granici sa Jerusalimom.

Obe strane tvrde da je drevni grad njihova prestonica. To je zbog njegovog ogromnog istorijskog i verskog značaja za Izraelce i Palestince i činjenice da je dom nekoliko svetih mesta u judaizmu, islamu i hrišćanstvu.Na primer, u Starom gradu ograđenom zidom nalaze se i Brdo hramova - najsvetije mesto judaizma - i džamija Al Aksa, treća najvažnija lokacija u islamu iza Meke i Medine, gde muslimani veruju da se prorok Muhamed uzdigao na nebo.

Ranije ove godine tamo je došlo do nasilnih sukoba između izraelske policije i palestinskih vernika.Izraelska vlada tvrdi da je Jerusalim njihov „nepodeljeni glavni grad“, i da je sedište izraelske vlade i parlamenta (Kneseta), ali se istočni Jerusalim u velikoj meri smatra okupiranom palestinskom teritorijom.U teoriji, rešenje dve države bi zvanično priznalo i istočni Jerusalim kao palestinsku prestonicu, a zapadni deo grada bi pripao Izraelu.

Ko to podržava – i koji su njihovi uslovi?

Zvanični stav Izraela podržava rešenje o dve države, ali pod uslovom da se palestinska strana demilitarizuje – pošto Hamas i druge militantne grupe vidi kao egzistencijalnu pretnju.Fatah i vladajuće palestinske vlasti na Zapadnoj obali podržavaju rešenje, pod uslovom da im bude dozvoljeno da sami kontrolišu teritoriju.

Hamas, koji kontroliše Gazu, obavezao se na uništenje Izraela. Međutim, u revidiranoj povelji objavljenoj 2017. kaže da će prihvatiti palestinsku državu duž granica iz 1967. godine.Nedostatak konsenzusa na palestinskoj strani otežava rešenje, a sve veći broj izraelskih političara sada takođe odbija tu ideju.Aktuelnog izraelskog premijera Benjamina Netanjahua je u junu citirao nacionalni emiter zemlje koji je rekao da palestinske nade u suverenu državu „moraju biti eliminisane“.Iako su UN i međunarodna zajednica naširoko osudile širenje izraelskih naselja na Zapadnoj obali i smatraju ih velikom preprekom miru – malo je urađeno da bi se Izrael odvratio od toga.

Izrael se ne slaže i navodi istorijske i biblijske veze sa ovom teritorijom. Smatra se da Izrael ima prednost nad Palestincima, ekonomski i u pogledu svojih vojnih resursa.

Zašto su neki izgubili nadu?

Nada u rešenje dve države dostigla je vrhunac početkom 1990-ih, kada su SAD omogućile potpisivanje sporazuma iz Osla pod predsedništvom Bila Klintona.Poznato je da su se tadašnji izraelski premijer Jicak Rabin i predsednik Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) Jaser Arafat rukovali na travnjaku Bele kuće.

Sporazumom iz Osla je Izrael formalno priznao PLO kao predstavnika Palestinaca, a zauzvrat se grupa odrekla nasilja.Dve strane su se složile o formiranju palestinske vlasti, koja bi upravljala Zapadnom obalom i Gazom u periodu od pet godina.Rabina je dve godine kasnije ubio mladi jevrejski nacionalista - za šta mnogi tvrde da su se nade u rešenje dve države tada značajno smanjile.

Od tada su različiti faktori dodatno smanjili šanse da se dve strane dogovore o mirnom rešenju.To uključuje: povećanje broja jevrejskih naselja na Zapadnoj obali, mandat Donalda Trampa i njegovo izmeštanje američke ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim, desničarsku vladu vladu Izraela i ovomesečni napad Hamasa i rat koji je usledio.BONUS VIDEO: Hamas napao Izrael