Jedan grad na Islandu bezbedan, lava mu ne može ništa: Stručnjaci objasnili zašto je tako, objavljene dramatične fotografije

"Erupcija ne predstavlja pretnju po život. Nema poremećaja letova na Islandu, a međunarodni koridori letenja ostaju otvoreni", navodi se u saopštenju islandske vlade.Vulkan na poluostrvu Rejkjanes, na jugozapadu Islanda, eruptirao je u ponedeljak uveče posle višenedeljnih intenzivnih zemljotresa i izbacio lavu i dim više od 100 metara u vazduh.

Na poluostrvu Rejkjanes lokalne vlasti su proteklih dana evakuisale skoro 4.000 stanovnika ribarskog grada Grindavik, udaljenog oko 40 kilometara jugozapadno od prestonice Rejkjavika, i zatvorile obližnju geotermalnu banju Plava laguna, dok je međunarodni aerodrom Rejkjavik, koji se nalazi u blizini, ostao otvoren, prenosi BBC.Posle erupcije stvorila se pukotina od oko četiri kilometara, iz koje je izbila lava, ali je čak i najjužnija tačka pukotine udaljena tri kilometara od Grindavika, saopštila je islandska meteorološka služba.

"Erupcija se odvija severno od sliva, tako da lava ne teče prema Grindaviku", rekao je geolog Bjorn Odson za televiziju RUV, a prenosi Rojters.Erupcija je počela severno od Grindavika u ponedeljak uveče u 22:17 časova po lokalnom vremenu, saopštila je islandska meteorološka služba.

Slike i video snimci objavljeni na društvenim mrežama pokazuju kako lava izbija iz vulkana, samo sat vremena nakon što je registrovano više zemljotresa i drugih seizmičkih aktivnosti. Policija je upozorila ljude da izbegavaju to područje.Prema navodima meteorološke službe, lava teče brzinom od oko 100 do 200 kubnih metara u sekundi. Za sada nema izveštaja o povređenima ili poginulima u ovoj, četvrtoj erupciji vulkana na Islandu u poslednje tri godine, navodi Bi-Bi-Si.Islandska premijerka Katrin Jakobsdotir saopštila je da će nedavne mere odbrane imati pozitivan efekat. Predsednik Gvidni Johaneson rekao je da je prioritet vlade "zaštita života i infrastrukture". Aprila 2010. godine, erupcija vulkana Ejafjalajokul izazvala je najveće zatvaranje evropskog vazdušnog prostora od Drugog svetskog rata zbog ogromnog oblaka pepela.Tada su gubici avio-industrije procenjeni na između 1,5 i 2,5 milijardi evra.