"Izveli smo specijalnu operaciju": Napetost dostiže vrhunac, ovaj potez mogao bi da razbesni najveću mornaricu sveta

Vlada u Manili je u nedelju optužila kinesku obalsku stražu da je postavila "plutajuću barijeru" u spornom području Južnog kineskog mora sprečivši Filipince da uđu i love ribu u tom području.Objavili su fotografiju plutajuće barijere na sprudu Skarborou uz koju su bili brodovi kineske obalske straže. Kina polaže pravo na 90 odsto Južnog kineskog mora, preklapajući se s isključivim ekonomskim zonama Vijetnama, Malezije, Bruneja, Indonezije i Filipina.

Peking je 2012. godine zauzeo sprud Skarborou i prisilio filipinske ribare da plove na područjima s manjim ulovom."Možda će još jednom vratiti plutajuću barijeru, možda će opet uhoditi i izvoditi opasne manevre", rekao je portparol filipinske obalske straže komodor Džej Tarijela za filipinski CNN.Ranije je rekao da su četiri kineska plovila bila u tom području kada se filipinski brod približio i da "nisu bili toliko agresivni", dodajući da je bilo vidljivo da su mediji na filipinskom brodu.Kineska obalska straža preuzela je potrebne mere u skladu sa zakonom kako bi blokirala i oterala filipinski brod u spornom području Južnog kineskog mora, saopštilo je kinesko ministarstvo spoljnih poslova u ponedeljak.

Portparol Vang Venbin ponovio je da je reč o nesporno kineskoj teritoriji. "Kineska obalska straža učinila je šta je bilo potrebno da blokira i otera filipinski brod. Koraci koje je preduzela bili su profesionalni i suzdržani", zaključio je Vang pre nego što je barijera uklonjena.Malezija, Tajvan i Filipini odbacili su 31. avgusta neutemeljenu kinesku geografsku kartu koja označava njene zahteve suvereniteta u Južnom kineskom moru. "Ovaj poslednji pokušaj da se legitimizuje navodni suverenitet i jurisdikcija Kine nad filipinskim pomorskim zonama nema temelja u međunarodnom pravu", saopštilo je tada filipinsko ministarstvo spoljnih poslova. Malezija je saopštila da nova karta za nju nema obavezujući autoritet dok "gleda na Južno kinesko more kao na složenu i osetljivu stvar".Situacija je, blago rečeno, zategnuta. Filipini su, nakon što je na izborima pobedio Ferdinand "Bongbong" Markos, sin bivšeg diktatora Markosa, zatražili snažnu podršku SAD-a i, razumljivo, dobili je pa će se na strategijskim važnom ostrvu povećati broj američkih vojnih baza. PEking na to negativno reaguje, jer to predstavlja dodatni pritisak na trgovačke puteve, piše Jutarnji list.Kako bi uspela da jamči bezbednost prijema pre svega energenata, ali i drugih proizvoda potrebnih industriji, te izvoz gotovih proizvoda, Kina je proteklih 40 godina silno ulagala u pomorske snage. "US Naval Institute" 3. januara 2021. godine objavljuje da Kina ima 355 brodova i postala je najveća svetska mornarica.U avgustu ove godine Instutut u Singapuru sažeto zaključuje: "Kina sada poseduje najveću mornaricu na svetu, koja se i dalje brzo širi. Poseduje najveću svetsku obalsku stražu, ribarsku flotu, trgovačku flotu i najveći je brodograditelj na svetu." Dejmijen Kejv u The Njujork Tajmsu 12. juna piše da je Kina "u samo deset godina izgradila najveću flotu obalske straže na svetu koja nije kao ijedna druga: agresivnija je u međunarodnim sporovima i manje se bavi uobičajenim misijama nadzora krijumčara ili potrage i spašavanja".Sem Tangredi sa "US Naval Institute" je u januaru ove godine upozorio da "manja flota brodova vrhunskog kvaliteta nije put do pobede. Strana s najviše brodova gotovo uvek pobeđuje". To je poruka stratezima američke mornarice koji delom i dalje tvrde da su i dalje nadmoćni kineskoj pomorskoj snazi između ostalog zbog nosača aviona.U samo tri slučaja je tehnologija nadmašila brojnost. Kina ima samo dva nosača aviona, treći je u izradi, ali pre nekoliko meseci je borbena grupa izvela vežbu u Pacifiku pokazujući sposobnost delovanja na otvorenom moru.Strategijski interes kineske mornarice na vojnom planu je moguća invazija Kine na Tajvanu ili pomorska blokada ostrva koji kopno smatra odmetnutim. Opremanje brodovima koji mogu da prenose vojnike i opremu za potrebe desanta i dalje je smer proizvodnje pa neke procene govore da je Peking gotovo pa spreman za napad uz podršku raketnih sistema. Tajvanski moreuz je širok 180 kilometara, brzi brodovi ga lako mogu preploviti dok američkim borbenim grupama sa nosačima aviona treba vremena da se rasporede.Obaveštajni izvori navode da je kineska ribarska flota, kao i većina kineskog industrijskog pristupa, fuzija civilnog i vojnog: većina brodova ribari, ali ima i špijunske uloge, po potrebi i moguće diverzantske.