Pre nešto manje od nedelju dana u Sjedinjenim Državama završeni su izbori za Senat i Kongres. Kako se u ovim telima donose brojne odluke koje se, pored SAD, tiču i čitavog sveta - mnogim svetskim silama je u interesu da utiču na političku klimu. Kako je pokazao poverljivi izveštaj američkih obaveštajaca, najviše napora u to je uložio jedan od najvernijih saveznika ruskog predsednika Vladimira Putina, saudijski princ Mohamed bin Salman.
Dokument detaljno opisuje na koji način uticajna i naftom bogata nacija u Persijskom zalivu, pokušava da manipuliše američkim političkim sistemom.
Izveštaj u koji su imale uvid tri osobe sa kojima je razgovarao Vašington Post obuhvata aktivnosti koje uključuju nezakonite, ali i legalne pokušaje da se američka spoljna politika usmerava na načine koji su povoljni po arapsku autokratiju.
Dokumenta otkrivaju nastojanja UAE da iskoriste slabosti u američkoj upravi, uključujući oslanjanje na doprinose u kampanji, podložnost moćnim lobističkim firmama i slabo sprovođenje zakona o otkrivanju podataka koji imaju za cilj da se zaštite od mešanja stranih vlada.
Dokument je sastavio Nacionalni obaveštajni savet i podneo ga glavnim kreatorima američke politike kako bi na osnovu njega odlučivali o donošenju odluka u vezi sa Bliskim istokom i UAE, koji uživaju ogroman uticaj u Vašingtonu.
Sagovornici naglašavaju da je saudijski princ Mohamed bin Salman imao za cilj da finansiranjem istraživanja i ostalih aktivnosti koje nevladin sektor sprovodi u okviru izbornog procesa da stvori klimu koja bi mogla da omogući povoljne uslove za bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa. Tačnije, da omogući njegovim republikancima da osvoje većinu u dva ključna tela – Senatu i Kongresu i time mu „olakša“ izbornu trku koja će se dogoditi za dve godine – na predsedničkim izborima 2024. godine.
Saudijski princ je gajio izuzetno dobre odnose sa Trampom tokom njegovog mandata, dok je sa sadašnjim predsednikom Džozefom Bajdenom i njegovim demokratama na distanci.
„Prijateljstvo“ sa Trampom je zapravo mnogo dublje, nego što se to na prvi pogled čini.
Pre svega, Trampov dugogodišnji savetnik Tomas Barak je sumnjičen da je agent UAE. Zbog toga se čak našao i pred sudom, a od optužbi je oslobođen prošlog meseca. Američki tužioci optužili su Baraka da je iskoristio svoj pristup Trampu u korist UAE i prosleđivao osetljive informacije zvaničnicima Emirata. Dokazi koji su predstavljeni na sudu uključivali su hiljade poruka, postova na društvenim mrežama, podatke kontrola letova.
Iako je lobiranje kao takvo dozvoljeno, ali mora biti evidentirano, Barak nikada nije prijavio ovu aktivnosti, i time na sebe naneo sumnju da radi protiv svoje države. Za sve ovo, Tramp nije mogao da ne zna.
Pored ovog, saudijski obaveštajci su sprovodili i broj drugih akcija, koje su za cilj imale direktno mešanje u politiku Sjedinjenih Država.
Jedan od drskijih podviga uključivao je angažovanje tri bivša američka obaveštajna i vojna zvaničnika da pomognu UAE da nadgledaju disidente, političare, novinare i američke kompanije. U javnim pravnim podnescima, američki tužioci su rekli da su muškarci pomogli UAE da provale u kompjutere u Sjedinjenim Državama. Prošle godine, sva trojica su na sudu priznala da su im Emirati obezbedili sofisticiranu tehnologiju hakovanja, pristali su da predaju svoje bezbednosne dozvole i plate oko 1,7 miliona dolara za rešavanje krivičnih prijava.
Ključ je i u tome što su UAE pažljivo birali u šta investiraju milionske sume. Naime, potrošili su više od 154 miliona dolara na lobiste od 2016. godine, prema evidenciji Ministarstva pravde. Međutim, mnogo veće sume su izdate za donacije američkim univerzitetima i istraživačkim centrima, od kojih mnogi proizvode političke dokumente sa nalazima koji su povoljni za interese UAE.
Pored toga, u Sjedinjenim Državama ne postoji zabrana da lobisti doniraju novac političkim kampanjama, što naravno ova bogata istočna zemlja maksimalno koristi. Takođe, neke od operacija uticaja koje su opisane u izveštaju poznate su stručnjacima za nacionalnu bezbednost. Ono što je problem jeste to što su ovakve aktivnosti cvetale zbog nespremnosti Vašingtona da reformiše zakone o stranom uticaju ili obezbedi dodatne resurse Ministarstvu pravde.
Da je situacija ozbiljna, na izvestan način potvrdio je i sam predsednik SAD Džozef Bajden, koji je tokom obraćanja glasačima prošle nedelje rekao da je američka demokratija ugrožena moćnim interesima i da joj je potrebna usklađena zaštita.
„Moramo zapamtiti ove prve principe: demokratija znači vladavinu naroda – ne vladavinu monarha ili onih koji imaju novac, već vladavinu naroda“, rekao je Bajden, a mnogi sugerišu da je mislio na princa Mohameda bin Salmana.
Međutim, mnogim analitičarima sporan je tajming izlaska dokumenta. Naime, pre nešto više od mesec dana Grupa zemalja izvoznica nafte (OPEK plus), koja uključuje Saudijsku Arabiju, ali i Rusiju, odlučila je da smanji proizvodnju nafte i time utiče na rast cena, što je potez koji bi globalnoj ekonomiji mogao naneti još jedan udarac i povećati cene goriva na pumpama širom sveta.
Ministri energetike zemalja proizvođača nafte dogovorili su se da počev od novembra smanje proizvodnju za dva miliona barela dnevno, što je više od očekivanog.
Ova odluka, čije je donošenje predvodila upravo Saudijska Arabija, može da pomogne samo Rusiji – članici grupe OPEK. Na taj način, Rusija može da prebrodi sve izvesniju evropsku zabranu najvećeg dela uvoza njene nafte.
Pročitajte još:
Ono što je sporno u ovoj odluci, jeste to što je time saudijski princ direktno zalupio vrata Bajdenu. Američki predsednik je pre samo nekoliko meseci otputovao je u Rijad, kako bi sa bin Salmanom između ostalog dogovorio povećanje proizvodnje nafte, kako bi svet mogao da nadomesti nedostatak ruskih energenata. Međutim, saudijski princ je očigledno između Bajdena i Vladimira Putina, izabrao „ruskog cara“.
Ipak, iako bi Bajdenu sada odgovaralo da prekine sve bilateralne odnose sa Saudijskom Arabijom, postoji jedna stvar zbog koje će dva puta o tome razmisliti. Ove dve države imaju izuzetno razvijenu trgovinu oružjem.
Tokom godina, Sjedinjene Države su pristale da prodaju UAE neke od svoje najsofisticiranije i najsmrtonosnije vojne opreme, uključujući letelice MK-9 i napredne borbene avione F-35, što je privilegija koji nije imala nijedna druga arapska zemlja.
BONUS VIDEO Milan Nešić: Teško je odgovoriti na pitanje da li je demokratija u Americi ugrožena
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar