Iranci otkrili sa kime bi najradije pregovarali, a to nisu Vitkof i Kušner

Ovakav stav ukazuje na duboko nepoverenje Teherana i pažljivo promišljenu strategiju kada je reč o odnosima sa Vašingtonom. U neformalnim porukama američkim zvaničnicima, Iran poručuje da pregovori koje vode Kušner i Vitkof za njih nisu prihvatljivi.

Jedan diplomatski izvor naveo je za CNN da „sa prethodnim pregovaračkim timom nema nikakvih šansi“, dok Iran veruje da su pozivi na pregovore zapravo taktika SAD i Izraela da pronađu slabosti pre eventualne vojne eskalacije. U Teheranu smatraju da su se sa sličnim scenarijima već susretali – gde su razgovori bili uvod u sukobe.

U tom kontekstu, Vens se pojavljuje kao potencijalni posrednik kojeg u Iranu vide kao manje sklonog vojnoj intervenciji na Bliskom istoku. Prema izvorima, veruje se da bi on bio više usmeren ka smirivanju konflikta. „Ako pregovori treba da daju rezultat, Vens mora biti uključen. Sa Vitkofom i Kušnerom ništa neće proizaći, to smo već videli“, navodi jedan izvor, prenosi Daily Beast.

Za Iran je izbor pregovarača pitanje upravljanja rizikom – traže osobu koja nije tesno povezana sa američkom vojnom strategijom. Nepoverenje dodatno proizlazi iz iskustava sa Trampovom administracijom, posebno nakon propasti nuklearnih pregovora praćenih američkim vojnim potezima. Jedan izvor ističe da „ne žele ponovo da pregovaraju sa istim ljudima“, ukazujući na ozbiljan deficit poverenja.

S druge strane, Donald Tramp tvrdi da su svi ključni akteri, uključujući i Vensa, Kušnera, Vitkofa i njega samog, uključeni u proces. Portparolka Bele kuće Kerolajn Livit poručila je da „predsednik Tramp i samo predsednik Tramp odlučuje ko pregovara u ime Sjedinjenih Država“.

U međuvremenu, Pakistan je ponudio da bude domaćin pregovora. Premijer Šehbaz Šarif izjavio je da je njegova vlada „spremna i počastvovana“ da podrži „smislene i konačne razgovore“. Iako Pakistan trenutno deluje kao favorit Irana za mesto pregovora, u opticaju su i druge lokacije poput Turske, Katara i Egipta.

Iza kulisa, Šarif je već razgovarao sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom, pri čemu je obostrano naglašena hitna potreba za deeskalacijom i diplomatijom. U kontakte sa Trampom uključilo se i pakistansko vojno rukovodstvo, naglašavajući značaj pregovora. Ipak, poruke iz Vašingtona ostaju neujednačene.

Tramp tvrdi da su SAD „pobedile u ratu“ i da su iranske snage „potpuno uništene“, dok istovremeno kaže da su razgovori „dobri i produktivni“. Uz to, zapretio je ozbiljnim napadima na iransku energetsku infrastrukturu ukoliko Hormuški moreuz ne bude otvoren, ali taj ultimatum nije realizovan. Iran ove tvrdnje odbacuje kao pokušaj da se izbegnu posledice takvih pretnji.

Za sada, pitanje ko će učestvovati u pregovorima postalo je deo samih pregovora. Poruka Teherana je jasna – ukoliko do dijaloga dođe, on ne može biti isključivo pod kontrolom Vašingtona. Insistiranje na Vensu umesto Trampovih bliskih saradnika ukazuje na spremnost Irana da pregovara sa osobom koju vidi kao skeptika prema vojnoj opciji, a ne kao političkog promotera američke politike.